 | Milica B. na Slobodan Sadžakov: CRNOGORSKA… |
Ova knjiga je alegorija. Stakleni grad je žena, a put na Istok je put čovjeka u samoga sebe.
ZAGREBAČKO LJETO
S Griča puca top. Podne je. Poluprazni tramvaji jure flicom dok se na Trgu Republike polako formiraju grupice koje su tek blijeda slika uobičajene vreve. Dalmatinski ugao kraj kioska je poluprazan. Nema nogometa — nema teme. Sezona je završena i tek po neki poluinformirani raspravljaju o prošlogodišnjoj strategiji „Hajduka”. Oni pravi znalci igre povukli su se. Sparina je, ćo!
Sve se menja. Iznova početi možeš
sa poslednjim dahom.
Ali, što je bilo bilo je. I vodu
koju si jednom u vino usuo ne možeš više
iz vina isuti. (više…)
Tijekom nedavna posjeta Kaliforniji prisustvovao sam zabavi u kući jednog profesora s prijateljem Slovencem. Kasno navečer moj je prijatelj postao očajan i zamolio je domaćina može li izaći na verandu popušiti cigaretu. Kad je domaćin jednako ljubazno rekao ,,ne“ moj prijatelj je rekao da će izaći zapaliti pred kućom, na ulici. Domaćin je čak i to odbio, tvrdeći da bi takvo pušenje na javnom mestu moglo naškoditi njegovom statusu među susjedima… Ono što me doista iznenadilo je što nam je nakon večere ponudio (ne tako) lake droge, i ta je vrsta pušenja prošla bez problema, kao da je droga manje opasna od cigareta.
Uvek u senci Džona Lenona i Pola Mekartnija, Džordž Harison se sa svojom nenametljivošću, ipak uspeo izboriti za mesto koje mu je nesporno, kao talentovanom muzičaru, oduvek i pripadalo. I upravo je zbog te nenametljivosti Harison poneo ime „trećeg čoveka Bitlsa“ (Third man), a u muzičkim krugovima su ga oslovljavali i imenom „The quiet one“ (tihi ili ćutljivi).
Pre skoro deceniju na novosadskom Filozofskom fakultetu ugostili smo uglednog zagrebačkog profesora etike Milana Kangrgu. Održao je upečatljivo predavanje, u skladu sa svojim ,,razbarušenim“ stilom leteo je sa teme na temu. U jednom trenutku obratio se posebno studentkinjama: ,,Ako vam muškarac kaže ,Prihvati me takvog kakav jesam’, onda ga vratite njegovoj mami, jer jedino ona može da ga prihvati takvog kakav jeste“. (više…)
Pre neki dan odem do Biroa na ,,redovno javljanje”. Sačeka me žena, prilično sređena po čemu odudara od većine službenica na ovim mestima (ranije sam bila na Birou na Gundulićevom vencu), nadrndano mi, pre nego što sam išta izustila, kaže: ,,Sačekajte.” Onda, jednako vojnički, pita: ,,Šta Vam treba?” (više…)
„Promašiti traženu ulicu u nekom gradu ne znači mnogo. Ali, lutati u nekom gradu, kao što se luta po šumi, iziskuje školovanje. U tom slučaju, imena ulica onome ko luta moraju govoriti poput lomljave suvih grana.“ Dotičnim rečima Valter Benjamin je započeo jedan od tekstova svoje knjige „Berlinsko detinjstvo“. (više…)
Ti si kao veseo.
Prolaziš, kao ne vide te.
Svima je kao lijepo.
Svima je kao dobro.
Svima je kao ludo. (više…)
Jeste li znali da su za potenciju najbolje sjemenke koprive? A to da je za vlaženje i užitak najbolje natrljati prste svinjskom mašću? Znate li da su ljubav i seks između žene i muškarca tek dio svemirskog erosa? Ovo posljednje sam izmislio, no prve dvije ideje potječu iz jednog zanimljivog, poetskog dokumentarnog filma! Bujica ljubavi (Szerelempatak, Agnes Sós, 2013.) jedan je od najnagrađivanijih mađarskih filmova posljednjih godina. (više…)
Očekivao sam „izvini“. Mada bi, verovatno, realnije bilo nešto kao „u redu je, dešava se, izguraćemo i ovo nekako“. A onda me je poput metka pogodilo „mislim da bi najbolje bilo da se iseliš i da se više ne viđamo“. Glupi SMS! Široki, sivi bulevar stegao mi je vrat vrelom julskom prašinom i u momentu me oborio na prvu klupu.
Nekadašnji osnivači, urednici i autori portala AKUZATIV, posle kraće pauze, pišu na novoj web adresi: https://kljucnekosti.wordpress.com/
KLJUČNE KOSTI 
