Mary Jane: DŽORDŽ HARISON – SJAJ U SENCI

Posted: 25. avgusta 2014. in MARY JANE
Oznake:, , ,

103934-George_Harrison_617_409

Uvek u senci Džona Lenona i Pola Mekartnija, Džordž Harison se sa svojom nenametljivošću, ipak uspeo izboriti za mesto koje mu je nesporno, kao talentovanom muzičaru, oduvek i pripadalo. I upravo je zbog te nenametljivosti Harison poneo ime „trećeg čoveka Bitlsa“ (Third man), a u muzičkim krugovima su ga oslovljavali i imenom „The quiet one“ (tihi ili ćutljivi).

Poznato je da su prilikom izbora pesama za albume Bitlsa, pesme koje su komponovali Lenon i Mekartni, uvek bile u prvom planu, dok su Harisonove kompozicije bile marginalizovane. O ignorisanju Harisonovog talenta, koje se pre svega može pripisati postojanju tvrdog rivalstva između Pola i Džona, odnosno sukobu dva ega, svedoči Erik Klepton, koji navodi u svojoj autobiografiji, da su njih dvojica „sa prilično omalovažavanja gledali na Džordžov i Ringov doprinos grupi“. O atmosferi u grupi i odnosu prema Džordžu i Ringu, jednom su na pitanje novinara, da li im je teško da čuvaju imidž u javnosti, njih dvojica, u šali, odgovorili:

Ringo: Koji imidž?

Džordž: Naš imidž smo mi, razumete, onakvi kakvi smo, ne trudimo se da ga napravimo, desilo se, samo budemo kakvi jesmo. Je l’ da Ringo?

Ringo: Pa sad, mi da, ali brinu me druga dvojica.

Klepton takođe potvrđuje da je „Džordž pred svaki album Bitlsa nudio svoje pesme, da bi ih na kraju  zatekao gurnute u zapećak“. I dok su se Džon i Pol, kao „dominantna sila Bitlsa“, svaki put sukobljavali oko toga čije će pesme biti na albumima, Harison je, nastavljao da komponuje i upravo je u taj „zapećak“ odlagao neke od najznačajnih pesama u svojoj karijeri, koje su se kasnije našle na njegovim solo albumima. Džordž je, dakle, bio „usamljenik zato što je bio izvan tima koji je proizvodio hitove“ i „što je imao tu nesreću da bude u prisustvu dva hladnokrvna genija koja su sputala njegove talente“. Klepton, opisujući njegovu muziku, po kojem je ona supstanca koja sadrži elemente „r’n’b, roka i rokabilija“, istakao da je po njegovom mišljenju Harison bio jedinstven i redak muzičar.

George-Harrison-6783

Pesma „Don’t bother me“ je bila prva pesma koju je napisao za Bitlse. Jedna od najznačajnijih Džordžovih pesama „While My Guitar Gently Wheeps“, je nastala u jesen 1968.g. kada je Harison pozvao Kleptona da sa njim sarađuje na toj pesmi. Klepton je, naravno, pristao, jer kako i sam navodi „nije baš bilo uobičajeno da neko svira na ploči Bitlsa“. Međutim, Klepton je istovremeno smatrao, da ga je Harison u tom momentu pozvao i predložio mu saradnju, željan da se dokazuje i spreman da se izbori za više poštovanja u grupi. Ova pesma je po svedočenju Kleptona, u studiju odsvirana samo jednom, a Klepton ju je odsvirao na Harisonovoj gitari, jer svoju toga dana nije poneo na snimanje. Pesma se našla na devetom studijskom albumu grupe Bitls ili tzv. Belom albumu, a magazin „Rolling Stone“ je ovu pesmu svrstao na deseto mesto liste „The Beatles 100 Greatest Songs“. Inspiraciju za ovu pesmu, Harison je pronašao u „Kineskoj knjizi mudrosti“ (I Ching). Interesantno je, da je Klepton bio svedok nastanka još jedne čuvene Harisonove pesme. Radi se o pesmi „Here Comes the Sun“, a Klepton navodi:

„Bilo je divno prolećno jutro i sedeli smo na vrhu velike poljane koja se graničila sa mojim dvorištem. Imali smo gitare u rukama i prebirali po žicama kada je Harison iznenada počeo da peva …bila je to duga i hladna zima…  i deo po deo, završio je pesmu pre nego što je bilo vreme za ručak.“

Rukovođen osećajem nezadovoljstva u grupi, prvenstveno zbog loše atmosfere, svađama, tenzijama i prigovorima na njegov način sviranja gitare, tvrdeći da su se Bitlsi izgubili svoj duh i smisao, Harison se opredelio za solo karijeru. On je naveo da je za njega u Bitlsima bilo „previše ograničenja“ i da su Bitlsi, iako su mu mnogo pružili, bili „predodređeni za samouništenje“. Kako su Bitlsi bili osobeni upravo zbog činjenice da se grupa nije mogla zamisliti bez jednog od njenih članova, odlazak jednog od njih bi značio njen kraj. To se i desilo odlaskom Pola Mekartnija.

the-beatles-press-image-2013-03

Nakon raspada Bitlsa, Harison započinje svoju solo karijeru. Prvi trostruki solo album objavljuje 1970.g. pod nazivom „All Things Must Pass“, a na njemu su se našle upravo one pesme koje je Harison komponovao godinama i koje se nisu našle na albumima Bitlsa. Ovaj album, kojim Harison istupa kao samostalan autor i oslobađa se etikete „trećeg čoveka“, opisan je kao „rok i religija“, a na njemu su svirali, između ostalih, Ringo Star, Erik Klepton i Fil Kolins.

Pesma koja se našla na ovom albumu „My Sweet Lord“, je izazvala burnu reakciju kritike, koja je optuživala Harisona da je pesma „previše religiozna“, te da se radi o plagijatu pesme „He’s So Fine“ grupe The Chiffons iz 1963.g. Harison je to negirao, tvrdnjom da ga je inspirisala pesma The Edwin Hawkins Singers-a „Oh, Happy Day“. Ono što je javnosti bilo intrigantno vezano za ovu pesmu, jesu njeni stihovi, tačnije, istovremeni spev hrišćanskog „hallelujah“ i hinduističke mahamantre „Hare Krishna“. Zbog teksta ove pesme, ni sam Harison nije bio siguran da li da se ona nađe na albumu.

„Razmišljao sam dugo da li da snimim My Sweet Lord ili ne. Kada sam je pisao, mislio sam da sam se stvarno posvetio nečemu. Mnogi ljudi će me mrzeti, jer se ljudi plaše nepoznatog. To je ljudski instinkt. Poetna je da sam stavio glavu na panj…ali ne mogu svi pevati bi bap bejbi“.

Kako je Harison bio zainteresovan za hinduizam, pokušao je da, ovom pesmom, zapravo objasni da je muzika religija, i kako to definiše Ravi Šankar, kojim je Harison bio impresioniran, da je „zvuk bog, da ide kroz zvuk, te da se „kompletan smisao života, filozofija, sve prenosi zajedno sa muzikom.“ Na ovom albumu su se našle i pesme „Isn’t it a pity“, „What is life“, Dilanova pesma „If not for you“

Istovremeno, tragajući za duhovnošću i pokušavajući da otkrije „svoju religiju“, kroz zainteresovanost za Indiju, tradiciju i religiju istoka, u muzičkom smislu, Harison popularizuje sitar i indijsku muziku u Evropi.

„Upoznali smo stvarno mnogo dobrih ljudi, ali nismo, bar ja nisam, upoznao ni jednu osobu koja me stvarno impresionirala. Prva osoba kojoj je to pošlo za rukom je bio Ravi Šankar, a samo on nije pokušavao da me impresionira, zato što mu je to u biću. Toliko toga me naučio, da ni reč nije rekao. Samo primerom.“

191819-george-harrison-and-ravi-shankar

Harisona su prijatelji u šali opisivali kao člana Bitlsa koji je bio zadužen za duhovnost. Njegova zainteresovanost za Indiju, meditaciju i vedsku tradiciju, oduševljenje Šankarom (tvrdeći da Šankar ne svira, već da meditira), odrazilo se kako na njegovo stvaranje, tako i na njegov privatni život. Njegova sklonost spiritualizmu nije bila tajna. Poznat je i kao organizator čuvenog humanitarnog koncerta za Bangladeš, koji je održan 1971.g. ali i kao ljubitelj verske sekte Hare Krišna. Nesporno je, međutim, da je Harison bio čovek vere, čovek koji je tvrdio da će sve proći, da je sve što nas okružuje, samo potrošna materija, te da je neprolazno samo ono što nije opipljivo.

Jedno je sigurno. Džordž Harison je osvojio svet svojom nenametljivošću, jer „veliki ljudi ne moraju da projektuju svoju veličinu i oni ne pričaju o njoj“.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s