Vladimir Marović: U KOJU BUDUĆNOST VERUJEMO ?

Posted: 27. septembra 2014. in VLADIMIR MAROVIĆ

the_art_of_arrogance_by_mordecai_pyre-d3cpta3

Arogancija političkog subjekta je oholost nemoći, koja se prezentuje kao moćna, oslanjajući se na iracionalnu i povodljivu masu – koja je podržava, interesne grupe – čije prohteve zadovoljava, ili na aparat gole sile – čija vrhuška fetiški poštuje hijerarhiju „moći“. Susretanje sa ovakvim odnosom snaga donosi rizik potpunog obezličenja pojedinca, koji je na udaru kao nepoželjni element sve dok se ne pretvori u prihvatljivi objekt dominacije i kontrole. Kao takav on postaje tačka oslonca, poput bilo koje druge tačke(!), u amorfnoj nagužvanosti podaničkog korpusa. Često takva jedinka/tačka, zadovoljavajući svoj sitnospostvenički naum ili karakterni sklop, podaničku poziciju doživljava kao više nego prihvatljivu i grčevito je brani, stavljajući se na raspolaganje spomenutoj aroganciji, ali ne kao njen nosilac, već kao instrument njenog bujanja. Samootuđenje tako postaje potpuno.
Uzimajući prethodno navedene teze u razmatranje, u studiji slučaja današnjih prilika u Srbiji, izvođenje dokaza iz narečenih postavki upućuje na lako kretanje kroz preuzetu građu. Arogancija moći, koja se bahato samoreklamira kao sveznajuća, tako sebi dopušta da u junu tekuće godine kaže: „Mene pitanje navodnog plagijata veoma zanima. Završio sam državni Pravni fakultet sa najvišim ocenama i mislio sam da znam nešto iz te oblasti, ali gluplje obrazloženje nikad nisam čuo. Glasno iznošenje diskvalifikacija na račun tima univerzititskih radnika iz inostranstva, koji su ukazali na manjkavosti doktorata ministra policije, Nebojše Stefanovića, pokazuje da je davalac izjave – Aleksandar Vučić – sebi priskrbio „pravo“ procene „valjanosti“ jednog doktorata kao originalnog naučnog rada, a da se njime upšte nije pozabavio. Isto tako, ispada sasvim podrazumevajuće, i „pravo“ procene naučne doslednosti obrazloženja (koje je samo „čuo“) o „valjanosti“ tog doktorata. Ukoliko se podrobnije razmotri ovo advokatiranje „navodnog plagijata/ora“ dolazi se do prostog razmenskog odnosa. Ova trgovina svoju potvrdu ima na berzi medijske divinizacije najeksponiranije političke figure u Srbiji danas, a podanička podrška služi očuvanju arogancije moći. Tako će sadašnji ministar policije nedelju dana pred martovske izbore ove godine dati izjavu koja je u savremenom svetu (ali ne i u „savremenoj“ Srbiji) izraz čistog političkog diletantizma i besmisla: „Voleo bih da građani svojim izlaskom na birališta omoguće lideru Srpske napredne stranke, Aleksandru Vučiću, da ima neometanu(!) mogućnost da sam(!) odlučuje o tome kako želi da Srbija izgleda.“ Otvoreno prizivanje samovlašća, u ovom slučaju, samo je potvrda prisustva autoritarne političke kulture i predmodernog shvatanja prava pojedinca da (ne) učestvuje u donošenju bitnih odluka koje se tiču njegovog života. Autoritarna politička kultura, inače, veliča kult vođe i uzgaja krotke i „čestite“ sledbenike kojima je lako upravljati.
Podaničko okruženje aroganciji moći ostavlja utisak neprikosnovenosti, te joj, odatle, po prirodi stvari sasvim pogoduje, a za odanost ovog tipa ona štedro udeljuje nagrade i nameštenja, ne obazirući se na kvalifikacije i stručnost. No kako se uigrana razmena-zarad-moći pokazala delotvornom, ona se primenjuje i u još jednom resoru sile – Ministarstvu odbrane, i to ponovo u njegovom vrhu. Više puta iskazane sumnje u zvanje ministra odbrane, Bratislava Gašića (keramičar ili diplomirani ekomonista?), samo su bile dobar instrument za držanje pod kontrolom prvog čoveka resornog ministarstva, pa po komandnoj vertikali i svih pripadnika ovog sektora. Razmena obavljena u ovom činu za valutu je imala i hvalospeve na račun „predsednika stranke“, koje je Gašić 25. januara uputio u jutarnjem dnevniku RTS-a: „Mi smo dali poverenje i mandat našem predsedniku, jer on za razliku od nas ima sve informacije… Čovek u kojeg imamo veliko poverenje i u kojeg građani imaju poverenje, koji ima veliku energiju i drži svoju reč, mi želimo našeg predsednika da reizabreremo na sednici Skupštine, da bude premijer, da Srbiju krupnijim koracima uvede u jedan moderan svet, da Srbija bude jedna moderna, uređena država u kojoj bi svako poželeo da živi.“ Svega tri meseca kasnije, nakon vanrednih izbora, formiran je novi saziv Vlade, gde je (po zvanju dubioznom) Gašiću udeljeno Ministarstvo odbrane. Jednostavno rečeno – i „velikodušnost“ je oblik moći.
Ministarske i ostale apologije u kojima se mogu prepoznati udvorički momenti prema aroganciji moći, ili pretpostaviti lukrativnost zbog podobnosti, razvlače se i, za dobar ukus, neumesno prisustvuju u mnogim izjavama zvaničnika. Primeri su brojni, ali evo nekoliko radikalnih: 1. Ministarka Kori Udovički tvrdi (3.7.2014) da novi Zakon o radu ne iziskuje bilo kakvu javnu raspravu, budući da je „reč o sadržaju o kom društvo odlučuje upravo onako kako se sada radi“, aludirajući na to da je vlada već na izborima dobila pozamašnu većinu (izašlih), te se izglasavanje Zakona podrazumeva, a demokratska procedura, izgleda, svodi na puku aklamaciju, što za sobom povlači i manipulativno promovisanje populističke demokratije. Tim načinom se princip odgovornosti potura širokoj masi i to za odluke koje donosi šačica političkih oligarha. 2. Poslanik Aleksandar Martinović (SNS) će preispitivanje slučaja „dr Stefanović“ shvatiti kao „udar na vladu, udar na predsednika vlade, na one koji žele da korenito promene stvari u zemlji.“ Patetičnom viktimizacijom predsednika vlade isti je ponovo trebalo da bude „junak dana“, koji kao „žrtva“ strada usled dejstva „konspiratora“ i svakako imaginarnih „neprijatelja“. Time je stvorena platforma da se po „protivnicima“ dejstvuje sasvim odrešenih ruku, što je u političkoj teoriji i praksi toliko prepoznatljiv model svojstven totalitarnim sistemima koji počivaju na kultu ličnosti. 3. Pristup mantričkog veličanja premijera imamo i u nastupima ministra Aleksandra Vulina. Hipertrofiranje moći vođe, uz podvlačenje njegovog pravedničko nevinog „stradalništva“, zatičemo u izjavi koja eo ipso ne zahveta komentar – dao ga je sam Vulin (3. 6. 2014) u formi mehanizma odbrane u psihologiji poznatog kao negiranje (negation, die Verneinung): „Ja nisam član SNS-a, zato ja mogu da kažem neke stvari koje predsednik vlade ne misli da treba da kaže. Neće velike sile predsednika srpske vlade koji ima podršku od 50 posto. Treba im manje. I zato morate, ako ne možete već da ga pobedite na izborima, da ga napravite diktatorom. Ja znam da kad god budem govorio nešto dobro za njega, biću proglašen poltronom, ulizicom i sve ostalo…“ 4. Za završni čin panegirika koji svoje utemeljenje ima u nerazboritom podilaženju premijeru, a u cilju pobuđivanja iracionalnih poriva mase, pre svih jeftinog sažaljenja, možemo uzeti više nego nesuvislu izjavu bivšeg ministra finansija, Lazara Krstića, pri najavi nepopularnih i oštrih mera štednje: „Premijer ima meko srce, zato i ima toliku podršku naroda. I zato ja ne sumnjam da niko od njega ne razume bolje šta je moguće sprovesti i kako“(!?) Time je medijski i marketinški isprodukovana humanost koja je dobila personifikaciju. Krug manipulacije je zatvoren, a „spasitelj“ rukopoložen.
Razmatranjem izjava ovakvog tipa dobićemo i dijagnozu stanja u Vladi Republike Srbije, naročito ukoliko je uporedimo sa bivšim sazivom. Naime, i tada je većina resora pripadala SNS-u, s tim što je Ivica Dačić (SPS) bio predsednik vlade. Politički analitičar Vladimir Goati ovu je pojavu tada nazvao „fikus premijer kojem su obe ruke vezane“. Usled do sada iznetih stavova možemo zaključiti da se u trenutnom sazivu vlade susrećemo sa fikus ministrima, dok su premijeru ruke potpuno razvezane. Na koji se način one poigravaju sa ministrima i kakav odnos prema njima gaji arogancija moći najbolje odražava zapovest: „Tišina, tamo!“, izdata na vanrednom zasedanju vlade pri proglašavanju vanredne situacije usled poplava koje su zadesile Srbiju u maju ove godine. U tom pogledu valja naznačiti još samo i to da koliko će ova dobrovoljna umuklost da traje svakako ne zavisi samo od fik(u)siranih ministara. Sapienti sat!

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s