S.C.Dunđerski: FRANK ZAPPA – POSLODAVAC NEDISCIPLINOVANE RULJE

Posted: 1. oktobra 2014. in KALCIJUM

zappa2

Frank Zappa je bio veliki umetnik fascinantne i nesvakidašnje karijere. Ovaj znameniti gitarista, kompozitor, aranžer, producent, novator i eksperimentator ostavio je iza sebe ogroman broj (zvaničnih) LP ploča – preko 50!

Francis Vincent Zappa Jr. je rođen 21. decembra 1940. u Baltimoru. Pod uticajem oca, gitariste-amatera, veoma se rano počeo baviti muzikom. Njegova majka nije baš bila oduševljena time, pa je govorila: «Poludim kada pomislim da je kosa moga sina duža i tamnija od moje!» Još tada je mladi Zappa osetio probleme sukoba generacija, probleme koji su kasnije postajali čest motiv njegovih parodija.

Prvu, i to osmočlanu, grupu pod nazivom «Blackouts» osnovao je još za vreme školovanja. Više godina kasnije (1964), pridružio se sastavu «Soul Giants», kojem ubrzo menja ime u «Mothers». Ljudi iz kompanije MGM Records smatrali su to ime nedoličnim, te mu dodali «… of Invention».

Već njihovo prvo ostvarenje – «Freak Out» (avgust 1966) – predstavljalo je veliko iznenađenje. Bio je to jedan od prvih dvostrukih rok-albuma uopšte. Što je još važnije, reč je o prvoj konceptualnoj LP ploči u istoriji rok muzike («Sgt. Papper» pojaviće se punu godinu kasnije!). Tom Wilson, tadašnji producent Boba Dylana i grupe «Velvet Underground», uložio je u ovaj projekat čak 21 milion dolara!

«Freak Out» donosi nonkomformističku mešavinu parodije, šale, propagande, socijalnog komentara, u rasponu tema od politike do omladine. Nesumnjivo, iščašeni humor i neobična muzička rešenja bila su šok za tadašnju publiku i kritiku.

Ubrzo nakon ovog kult-albuma, sastav «Mothers of Invention» izbacuje na tržište još dve ploče, od kojih je druga, indikativnog naslova «Mi smo u ovome isključivo zbog para» (1967), zapravo parodija na preterano obožavani «Sgt. Pappers Lonely Hurt Club Band». Osim toga, poslužila je Zappi da ismeje tada aktuelno flower-power i hippy vreme: «Hej, Joe, gde ideš s tim cvetom u kosi? – Idem u San Francisko da se prišljamčim nekom psihodeličnom sastavu

Zappa je potom rasformirao «Motherse» po prvi put, ali ih je, u raznim postavama, često ponovo okupljao. U međuperiodima je snimao solističke albume, od kojih neke svakako valja istaći. «Hot Rats», mahom instrumentalni, u mnogim je anketama proglašen najboljim albumom te 1969. godine. Vlada mišljenje da je to i najbolji Zappin solo LP. «Apostrophe» (1974) je svojom jednostavnošću zbunio Zappine obožavaoce, ali je bio najkomercijalniji, stigavši na visoku poziciju američke liste albuma. Bitan je i album «Joe’s Garage Act I» (1979), iznenađujuće ozbiljno i pomalo mračno konceptualno ostvarenje, ali muzički vrlo zrelo.

Frank Zappa se bavio i filmom. Jedan od filmova koje je uradio sa «Mothersima» nosi naslov «200 Motels». Radnja je bazirana na boravku grupe u nekom motelu, a učestvovali su i Ringo Starr i pokojni Keith Moon. Naravno, te godine (1971) pojavio se istoimeni album filmske muzike.

frank-zappa

Zappa je i u intervjuima bio jedinstven. Govorio je:«Pre svega, muzičari su notorna nedisciplinovana rulja. Često su jezivo lenji, glupi i pohlepni. Ja nisam samo kompozitor, nego i poslodavac. Ja ih plaćam za njihov trud. Oni nemaju pojma šta ja moram učiniti da bih osigurao njihovu platu. Oh, ja verujem da ponajčešće mrze da rade za mene. Ali, oni vole novac, i svetlost pozornice, i pljesak publike. Mislim da bi se većina ponovo vratila u moju grupu».

Frank Zappa – genijalni, cinični, suludi, vidoviti, otkačeni simbol rok muzike. Čovek koji je parodirao sve, pa i sebe, nasmejavši se sopstvenoj suludoj viziji. Čovek koji je 1968. pevao: «Ne mogu da poverujem da si tolika budala kada želiš da spaseš svet svojom ljubavlju» i koji je 1976. ponovo pevao to isto. Odlični gitarista demonskog osmeha, čuvene bradice i još čuvenijeg podzemnog glasa. Čovek za koga su svirali: Captain Beefheart, Henry Vestine, Sugarcane Harris, Jean-Luc Ponty, Shuggy Otis, John Lennon i mnogi drugi. Neverovatno je lako uspostavljao kontakt sa publikom. Poigravao se disko saundom i pankom, da bi iznenada prešao na hard-rok i laganu pesmicu za mlaćenje glave levo-desno, što je i sam činio. Ponekad se prihvatao dirigentske palice za, kako je on to zvao, simfo-rok-klasiku.

Jednom prilikom, na aerodromu u San Francisku, dočekao ga je vojni orkestar američkih marinaca, sastavljen od dvadesetak ljudi koji su svirali u čast njegovog dolaska. «Mi volimo Zappu», izjavio je odgovorni čovek iz mornarice. «Uuuh», sve je što je Zappa odgovorio; njegov poslednji singl nosio je naslov «I Don’t Wanna Be Drafted» (Ne želim da me na silu regrutuju)!

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s