M. Orfelin: KAKO SAM PRVI PUT PROČITAO ,,CVEĆE ZLA“

Posted: 17. decembra 2014. in KALCIJUM
Oznake:, ,

baudelaire

Cveće zla pročitao sam prvi put 1979. godine. Bio sam još dete i bio sam bolestan, pa su me selili iz jedne bolnice u drugu. Danas bi me, verovatno, pustili da umrem. U krvi su mi se množila bela, a nestajala crvena zrnca. Lekari su mislili da to nije dobro. I tu je njihovo znanje prestajalo. Trajalo je to mesecima, a ako se i nazirao nekakav kraj onda je on bio prilično tužan, neveseo. Bar za mene i za one koji su me voleli. A bilo je i takvih, jer kad je čovek dete nađe se poneko i da ga voli. Majka i sestre – moje sestre, rođene, a ne one medicinske – plakale su, krišom.
I tako mi je neko, u neku od tih bolnica, doneo Cveće zla. Voleo sam peoziju. Lutao sam bolničkim hodnicima – držeći u jednoj ruci knjigu, a drugom pridržavajući učkur pižame, koja je stalno bežala sa mršavog tela – u potrazi za mestom gde bih mogao, na miru, da čitam.
Cveće zla možda je najznačajnija i najuticajnija zbirka poezije na Zapadu, a neki, poput Valtera Benjamina, misle i poslednja takva. Uticajna. Sve posle nje nisu uspele da se probiju iz ograničenog jezičkog kruga. Ona je pisana dugo i sa mukom, u patnji. Sudili su joj i cenzurisana je. U njoj se peva o čamotinji, splinu i smrti, o ubicama, prostitutkama, krparima, strvinama i crvima, u njoj je Pariz pun ćumeza i prčvarnica, blatnjav, u magli i kiši, bez leta, u njoj se slavi Satana, ali ne zato što je mrčan i moćan, gospodar bilo čega, već zato što je nejak, svrgnut i poražen. Bodler mu upućuje molitve (Satano, sažali se na ponor bola mog!) zato što su unapred osuđene na propast – jedino takve molitve nisu podle – i voli ga, kao što je voleo starice i bebe, te nemoćnike na kapijama života i smrti.
U srcu groznog i dugačkog XIX veka, veka koji je trajao 125 godina – čije će grozote nadmašiti već onaj idući, kratki XX vek – Bodler je znao da su vera u nezaustavljivi napredak, bogatstvo i progres, uljuljkujuće kolonijalne slike uljanih, toplih, tropskih mora, nad čijim se vodama viju svilenkaste zavese zamamnih, opijajućih mirisa i lete šarene ptice, uvod u suštinu zla. Uostalom, sam naslov Cveće zla – najpre se zbirka zvela Lezbijke, a potom Limbovi – destrukcija je kolonijalnog sna, koji je upravo u Bodlerovo vreme tonuo u imperijalnu noćnu moru. Otuda toliko truleži, gnoja, otvorenih rana, raspadanja i truljenja u ovim pesmama i onih smradnih, kužnih isparenja što prate rastakanje telâ, kao kod egzotičnih biljki mesoždera, koje svojim bojama i mirisima predstavljaju zlokobno cveće, poput kadionica neke nepoznate religije. Zlo nije tamo gde svi upiru prstom, u nemaštini, siromaštvu, nemoći i bedi, ono je u srcu časnih i bogatih buržuja, kakav je bio njegov očuh, kojeg je Bodler strasno mrzeo, major, general, ambasador, časni – to časni je jako važno – Žak Opik. Ono čuči u petparačkom, a autoritarnom, niskom mišljenju, izvan svakog razumevanja i empatije.
U završnom ciklusu Cveća zla, koji se zove Smrt, a kako bi drugačije, u pesmi Svršetak dana, Bodler peva:
Hoću na leđima da ležim
I da me zastorima svežim
Uvije crna pomrčina!
Nije umro tako. Umro je posle duge agonije, moždanog udara, afazije, oduzetosti, 31. avgusta 1867. godine, u naručju svoje majke. Njegov očuh, časni Žak, bio je već deset godina mrtav. Da je bio živ – ko zna da li bi joj dozvolio da vidi sina. Već bi se našlo mnogo racionalnih razloga protiv.
Godine 1979. ništa od svega toga nisam znao. Beli i crveni sklopili su primirje u mojoj krvi, bez ikakve lekarske zasluge, ili posredovanja. Izašao sam iz bolnice. Bilo je leto, bio sam živ, možda zdrav, sačekale su me nasmejane sestre, moje, rođene, a ne medicinske. I ljubile su me. Ništa nije bilo kao u Cveću zla. Ipak, slutio sam da me Bodler nije lagao i da nas cveće zla tek čeka. Sve nas.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s