Dragana Ranđelović: CITIRAJ I REĆI ĆU TI KO SI

Posted: 27. decembra 2014. in KALCIJUM

Wisdom-Book

Popularizacija društvene mreže Facebook donela je mnogobrojne prednosti i, kao što uvek i biva i nedostatke. Pored očevidnog oduzimanja vremena i trošenja snage na listanje tuđih profila, doprinela je i širenju posebne vrste kulturne obaveštenosti i citiranju iste. Tako danas svako ko ima profil, zna ko je Mika Antić, na primer. Problem je što ne zna ništa o njemu, niti njegovoj poeziji, odnosno, ništa više osim sažetih misli, bačenih nemarno na „vezu“, obično bez ikakvog smisla i razumevanja. Tu svako bira omiljen mu citat na osnovu ličnog stava i trenutnog raspoloženja. Kako se i zašto u čitalačkoj publici pojavila ovolika ljubav prema citatima?

Nije novo da poezija ima sve manje publike. Običan čitalac teško se odlučuje za književnost u tradicionalnom smislu. Brz tempo života, a i čuveno kapitalističko jurcanje za finansijskom stabilnošću ne ostavlja mnogo vremena za čitanje lepe književnosti. Još manje vremena i razumevanja daje poeziji. Ali da ne bi olako postavili dijagnozu poeziji („da joj je došlo zadnje vreme“), rekla bih da se njeno čitanje preobratilo u nešto novo – u  online čitanje, a kako je internet medij prepun spoticanja za radoznalog posetioca, nema se vremena previše ni na mreži. Otud, verovatno, sve veća popularnost kratkih misli i stihova, potpuno izvučenih iz konteksta, ali nekome razumljivih, koje svaki iole pismen korisnik Facebook-a stavlja na svoj status.

Prosečan čitalac i ne trudi se da uživa u lepoti književnosti, već u njoj traži smisao i razumevanje. To znači da čitalac čita roman kao priču, radnju, fabulu ako hoćete, a ne kao formu. Naučen u školi (još od doba socijalističkih partizanskih priča i dogodovština ratnih heroja) da prepričava delo i tumači njegovo značenje, ne zadržava se previše na njegovoj lepoti. Ne uživa u njegovom stilu i ritmu, već ga razume. Pa i popularni romani koje svakodnevno izbacuje tržište, preporučuju se zbog radnje i teme o kojima govore, a ne zbog lepote reči.

Tako je čitaocima lakše. Bojeći se da neće razumeti suštinu dela, a možda i iz straha da će zastraniti u mistično, nejasno, mutno (i ispasti smešan – moram da dodam) čitalac pribegava lakšem rešenju – da ga prepriča. I tako se gubi prava književnost, a ponajviše poezija. Čitalac razume po koji stih, prilagodi ga svom poimanju stvari i od hermeneutičkog stiha postane ideja u kojoj se prosečan čovek može prepoznati.

16686_1

Sličnu sudbinu imaju i filozofi, mada njihove poruke često i jesu u vidu kratkih sentenci sa dubljim značenjem. Cela situacija dovela je do toga da postoje naročiti sajtovi sa mudrim mislima ili treba dodati citiranim mislima, jer i oni nalaze mesto na statusima mnogobrojnih korisnika. Ipak, to su filozofi. Jedna njihova rečenica može oduševiti i imati razna tumačenja. Poezija je, ipak, nešto drugo.

Takva „moda“ vratila me je u vreme kada je neka druga moda nalagala da svaka kuća neizostavno mora imati „Blago cara Radovana“ na polici. I pored divnih poruka Dučićeve poezije i mnogobrojnih vrednosti (od originalne upotrebe stilskih figura, preko simbolike do najava modernizma) prepoznatljivih u velikom opusu ovog pesnika, svako je smisao života tražio upravo u toj jednoj zbirci pesničkih misli. I na sva usta citirao. Najčešće, na žalost, bez nekog naročitog razumevanja i želje za tim. Čitaoci su, naprosto, obožavali Dučića, jer on je „o tome rekao to i to“.  Kako poražavajuće za poeziju! Od one koja može ritmom da dočara kapanje kiše, traži se da u jednom stihu da odgovor na pitanja o svakodnevnom životu! Na svu sreću, kao i svaka moda i ova je prošla brzo i Dučiću su opet ostali verni oni koji poeziju i najiskrenije čitaju.

Preskočiću modu vladike Nikolaja Velimirovića, jer tumačenje patološkog citiranja svake njegove rečenice zahteva dublju analizu političko-socijalnih strujanja sa kraja 90-ih godina prošlog veka. Treba tu zagrepsti i hirovit nalet nacionalizma i oslobađanje „srpske misli“, vraćanje (često opet iz običnog pomodarstva) crkvi i religiji i mnogo toga duboko maglovitog, da se neću na tome zadržavati. Moj zaključak istovremeno je i pitanje – pisac, čija je dela pročitao užasno mali broj ljudi, istovremeno  najviše je citiran na slavama i popodnevnim ispijanjima kafe.

Stigosmo da Mike. Postoji nekoliko stranica na Facebook-u posvećenih njemu. Neko se svojski trudi da stihovi ovog izvrsnog pesnika svakoga dana dospeju na hiljade statusa korisnika ove mreže. I to postaje dosadno! Pogotovo kada taj isti korisnik ispod stiha Mike Antića postavi i spot omiljene mu pevačice (pogađajte koje, ima ih milion kojima tu nije mesto) ili kada postavi kao status stih samo ovog pesnika i samo ponekad. I kako to objasniti? Jednostavno, kao činjenicu da je stih postavljen ili zato što je moderno i deluje pametno ili kao znak da je toliko od poezije običnom čoveku dovoljno.

Pa kako smo došli u tu situaciju? Da li je sveprisutna dominacija SMS-a dovela do toga da nam je i čitava pesma previše? Da li je suvišno pisati pesmu? Da li je za njeno razumevanje potrebno i obučavati publiku (što se obično u školama propušta)? Pitanja su, rekla bih, ne samo novijeg datuma. Razlika je u tome što je dostupnost mreže dovela do toga da obična pesma ne može stati u jedan redak Facebook statusa!

Da li će to dalje dovesti do toga da se pesnici prilagođavaju internetu, ostaje da se vidi. Sigurno je da čitaocu treba pružiti i više od stiha i rečenice, izvučene iz celine. Jer čovek (a ponajmanje pesnik) ne vredi tek jednu rečenicu. A i da bi se ona razumela, treba razumeti celinu. I dužu i kraću, kakva da je.

Uzgred rečeno, mnogo popularnija od Facebook-a u svetu je Twitter. Ako ne znate, mreža, donekle slična omiljenom Facebook-u, koja podrazumeva razmenu poruka od samo 140 znakova. Ukoliko umete da se uklopite u ovaj šablon, mreža je stvorena za vas. Kakva je to vest za poeziju i književnost? Hoće li se svesti na jedno slovo? Ili možda na onu čuvenu prejaku reč?

                                                                                                                                         via Afirmator.org

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s