Jovana Lazić: NE DIRAJTE NAS, LUDI SMO! (MLADOST U SRBIJI I KAKO JE PROTRAĆITI)

Posted: 27. decembra 2014. in OSSA IRREGULARIA

dremanje_deci_pomaze_ucenje

Naš smak sveta je uspavana mladost u apsolutno vladajućem žanru – tragikomediji. Izgleda da su se za to naši roditelji borili na ulicama, prkoseći maskiranim policajcima, gađajući se parolama o demokratiji i slobodi, ljudskim pravima, pravu na zdrav razum. A svi smo mislili da se bore da probude društvo, ne da ga uspavaju. Zemlja Srbija, Naopaka Zemlja.

Pokušavam da odredim kad smo to zaspali, mi generacija koja nosi promene. Jake promene. Kao uspavanku da pevamo. Ljuljkamo se poslušno u našim kolevkama. Ušuškali nas u plavo-žuto ćebence, udobno nas smeštajući na zadnje sedište automobila na samoštonijezavršen autoputu za Evropu. Malo smo probili rok. Deset godina više manje. Naša tradicija je uspavana mladost.

A kakva mladost, pitam se? Ne osećam se mlado više, iako to po svim parametrima jesam. Nije li sastavni deo mladosti bunt, glad, promena, borba za svoje mesto pod nebeskom kapom? Gde je ta borba, ja je ne vidim. Gde je studentarija, najveći strah svake vlasti? Gde su ti nosioci promena? Protestujemo mi, kažu kad baš pitamo, protestujemo. Nosimo plakate i šetamo se, tražimo da budžet bude 48 bodova kao što su obećali. Pa lepo. Tih 48 bodova ćemo spakovati u ćebence, ušuškati ih zajedno sa nama na našem zadnjem sedištu atomobila na autoputu za Evropu. To je isti autoput, sa jednom završenom trakom, a putarinu plaćamo za obe. Treba još love da se i ta druga sagradi, a sa onima koji misle da je lovu ovde lako zaraditi, očigledno nešto nije kako treba.

Gde smo? Alo? Samo nemoj glasno da pitaš, ne pre podneva. Mladost spava, nemoj da je budiš, umorna je od splavarenja, pabova, od poziranja, a sa onima koji misle da je ovde lako poziriti, očigledno nešto nije kako treba. Bunt je stvar noći, to najbolje znamo. Iza zatvorenih vrata klubova. Zato, nemoj glasno da pitaš, probudićeš je. Ipak, treba prespavati dan, da bi noću bili mladi. Ne dirajte nas, ludi smo!
Nije bitno uz koju uspavanku nas uspavaju, cajke i rokeri, nema tu bitne razlike. Nema više tu „nas“ i „njih“, ne u pravom smislu, kao nekad. Malo se drugačije oblačimo, drugu muziku slušamo, glasamo različito, čak različito i razmišljamo. Volimo da naglašavamo kako „mi“ nikako nismo kao „oni“.

E, ali, isto spavamo. Pokrijemo se drugačijim ćebencetom, ali poenta je ista. Isto poslušno stado ovaca, sa različitim čobanom na čelu, drugačijom kerom što za njim laje. Drugim nas vukovima plaše. Ali stado je stado. Ovca je ovca, kakvu god etiketu da joj nalepiš. Ko još veruje da studentarija menja stvar? Ništa se ovde ne menja. Poneka individua gori dok ne sagori, i to je obično to. Sa onima koji misle da je svaki mir dobar, a da je svaka agresija loša, očigledno nešto nije kako treba.

Omakne nam se, dok spavamo, da nešto i sanjamo. Ne mešajte samo snove sa nadom, to je potpuno različita stvar. Da se nadamo, možda bi nešto i uradili. A šta bi se i desilo da se probudimo? Šta da zaista moramo nešto da uradimo? Ne znamo kako bez pastira, ipak, mi smo samo ovce.

Nisam ni ja ništa drugačija. Ja samo ponekad pričam u snu. Nađe se još koji zalutali sanjar, pa zajedno pričamo o zemlji u kojoj nije sve obrnuto. U kojoj smo budni. U kojoj smo zaista mladi. U kojoj ovo nije samo obično buncanje u snu.

                                                                                                                                                                   /Afirmator/

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s