Dragojla Sam: LJUBAV TREBA PONOVO PRONAĆI, TO SE ZNA (ŠEST ODGOVORA ALENA BADJUA)

Posted: 28. januara 2015. in KALCIJUM

1898031_851430034869354_7150943535731937913_n (1)

U duhu događaja od pre nekoliko dana, pobede levice na grčkoj političkoj sceni, opet sam se vratila Badjuu, ponesena nekom ludom nadom, onako pesnički, reših da još jednom iščitam malu, ali dragocenu knjigu pod nazivom Pohvala ljubavi  kojom sebe obradovah nakon Badjuovog predavanju u Novosadskom pozorištu/Ujvideki sinhaz.Možda je to došlo otuda jer sama čeznem za ljubavlju. Ipak, nekako je taj događaj prožeo celo moje biće, od onog o ljubavi u dvoje koju treba ponovo naći i osmisliti do onog na nivou šire zajednice i potrebe da budem deo, da nešto dam, da sudelujem nekako u svetu oko sebe i podelim ono što imam.

Knjiga je u formi dijaloga, i priređena je nakon intervjua sa Nikolom Trungom održanog 14. jula 2008. u sklopu teatarskog festivala u Avinjonu. Sastoji se od šest poglavlja. Izdvojiću i prekucati ovde (ne, ne mrzi me!) iz svakog poglavlja po jedno pitanje i odgovor koji su me najviše dojmili. Prirediću ovo kao mali omaž celini u želji, zapravo, da još neko uživa ovako kako sam ja, neko ko još veruje u ljubav, ne onu romantizovanu kako sam Badju kaže, već onu koja pristaje da vidi i osmišlja svet u dvoje i koja počiva na razlikama, pretačući ih u jednu moćnu, kreativnu silu. Istina o dvoje, koja se uvek iznova pronalazi i svaki susret na kojem počiva je nov i neponovljiv svet. Takođe i u brigu o kolektivu, ljudima oko nas jer su nam se srca odveć smrzla u ledenoj dvorani prodatih i kupljenih.

Ne želim da prestanem da verujem u istinu o ljubavi. Ne želim da prestanem da verujem u svest o zajednici. Ne želim da prestanem da verujem da politika može biti ono što treba da bude „ne ljubav, već kontrola mržnje,“ i kako je Badju rekao u ovoj knjižici da „političke akcije obznanjuju za šta je kolektiv sposoban“ i da im je to svrha, a ne moć.

Naime, ova knjižica i pobeda Syrize u Grčkoj, dale su mi nadu, izvukle su me iz mraka sveopšte ne-ljubavi u koju sam i sama počela da tonem.

Dakle, osećam kao da se jedan novi svet u meni i oko mene budi. Možda sada zvučim kao Desanka Maksimović. Šta sad. Ja želim da mu dam podršku i ulijem nadu.

Ne želim da se tako lako predam.

A sada Badju.

Dakle, na samom početku stoji Remboov citat iz Boravka u paklu:

 „Ljubav treba ponovo pronaći, to se zna.“

I UGROŽENA LJUBAV

U knjizi koja je postala poznata, De quoi Sarkozy est-il le nom?, Vi tvrdite da „ljubav treba da ponovo bude pronađena, ali i jednostavno branjena, jer je ugrožavaju sa svih strana“. Čime je ona ugrožena? I u kom je smislu je stara praksa ugovaranja braka, po Vašem mišljenju, danas „preobučena“ u nove običaje? Verujem da Vas je skorašnja reklama za jedan sajt a upoznavanje posebno frapirala…

To je tačno. Pariz je bio prekriven plakatima za sajt za upoznavanje Meetic[1] čije me je ime suštinski izazvalo. Mogu da citiram izvestan broj slogana te reklamne kampanje. Prvi kaže,a reč je o izopačenju jednog pozorišnog citata, „Predajte se ljubavi bez rizika!“. A zatim ima i sledeći „Možemo biti zaljubljeni a da vas ne pogodi Amorova strela!“[2] Dakle, bez pada, zar ne? A zatim, tu je i ovo: „Možete bez problema biti zaljubljeni, a da ne patite!“. I sve to zahvaljujući sajtu za upoznavanje Metic… koji vam uz to predlaže i ekstra uslugu – izraz mi se učinio posebno upečatljivim „ljubavni coaching“[3]. Imaćete, dakle, trenera koji će vas pripremiti da se sučelite sa iskušenjem. Mislim da ta reklamna propaganda pokazuje bezbednu koncepciju „ljubavi“. To je ljubav osigurana od svakog rizika: imaćete ljubav, ali ćete prethodno toliko precizno sve proračunati, toliko dobro izabrati vašeg partnera kuckajući po internetu – naravno, imaćete njegovu fotografiju, detaljan opis njegovog ukusa, datum rođenja, horoskopski znak, itd. – da ćete na osnovu te ogromne kombinacije moći da kažete: „Sa ovim ovde će sve funkcionisati bez rizika!“. A to je propaganda, interesantno je da se reklama odvija u tom registru. Jer, ja sam, očigledno, ubeđen da ljubav, budući kolektivni ukus, budući ono što po mišljenju skoro čitavog sveta daje životu intenzitet i značenje, ja mislim da ljubav ne može biti dar podaren životu pod režimom odsustva svakog rizika. To mi pomalo liči na propagandu koju je u jednom trenutku imala američka vojska za rat „bez mrtvih“.

II FILOZOFI I LJUBAV

Kažete da o ljubavi postoje veoma kontradiktorne fIlozofske koncepcije.

 Ja izdvajam tri osnovne. Prvo romantičarska koncepcija, koja se koncentriše na ekstazu susreta. Zatim, ona o kojoj smo malo pričali sa sajtom za upoznavanje Meetic, koncepcija, možemo reći komercijalna ili pravna, po kojoj je ljubav, konačno ugovor. Ugovor između dve slobodne individue koje izjavljuju da se vole, ali istovremeno vode računa o jednakosti odnosa, o sistemu recipročnih pogodnosti, i sl. Postoji, takođe, i skeptična koncepcija koja od ljubavi čini iluziju. Ja, pak, pokušavam da kažem da se ljubav ne svodi ni na jedan od tih pokušaja, već da je ona konstrukcija istine. Istine o čemu, pitaćete vi? Eh, dobro, istina o jednoj veoma posebnoj tački: Šta je to svet kada ga iskušavamo polazeći od dvoje, a ne od jednog? Šta je svet istražen, praktikovan, življen, polazeći od razlike a ne od identiteta? Ja mislim da je ljubav upravo to.To je projekat, koji prirodno uključuje seksualnu želju i njene probe, uključuje rođenje deteta, ali isto tako još hiljadu drugih stvari, usitinu govoreći, nije važno kojih od trenutaka od kojeg se radi o življenju jednog iskustva s tačke gledišta razlike.

III LJUBAVNA KONSTRUKCIJA

I koja je priroda te konstrukcije?

U bajkama se ne kaže bog-zna-šta, zar ne? Tamo se kaže: „Venčali su se i imali mnogo dece“. Dobro, a da li ljubav znači venčati se? Ili imati mnogo dece? To objašnjenje je pomalo mršavo i stereotipizirano. Ideja da se ljubav ostvaruje ili realizuje isključivo u stvaranju porodičnog univerzuma, nije zadovoljavajuća. Ne kažem da porodični univerzum ne čini delom ljubavi, naprotiv, ali se ljubav ne svodi samo na to. Treba shvatiti na koji način rođenje deteta predstavlja ostvarenje ljubavi. Pitanje trajanja mene interesuje u ljubavi. Precizirajmo, pod „trajanjem“ ne treba podrazumevati prvenstveno to da ljubav traje, da se volimo uvek, i zauvek, već da ljubav iznalazi drugačije načine za trajanje u životu. Da se svačija egzistencija, kroz kušanje ljubavi, susreće sa jednom novom temporalnošću.  Naravno da se izrazimo pesničkim rečima, ljubav je, takođe, „teška želja za trajanjem“[4]. Ali još više ona je želja za jednom nepoznatom trajnošću. Jer kao što svi znaju, ljubav je ponovno pro-nalaženje života. Ponovo pronaći ljubav znači ponovo pronaći to pronalaženje.

IV ISTINA LJUBAVI

Podsetili ste prethodno da je već Platon video posebnu vezu između ljubavi i istine. Ali, na koji način je ljubav, po Vašem mišljenju „procedura istine“?

Zastupam ideju da je ljubav, u stvari, ono što u svom filozofskom žargonu nazivam „procedura istine“, tj. jedno iskustvo u kojem se konstruiše određeni tip istine. Ta istina je jednostavno istina o Dvoje. Istina različitosti po sebi. I mislim da je ljubav – ono što nazivam scena za Dvoje“ – to iskustvo. U tom smislu svaka ljubav koja prihvata proveru, koja prihvata trajanje, koja prihvata upravo to iskustvo sveta sa tačke različitosti, proizvodi jednu novu istinu o različitosti. Iz tog razloga, svaka prava ljubav interesuje celo čovečanstvo, bez obzira kako skromna može izgledati, kako skrivena.Znamo dobro da ljubavne priče pasioniraju čitav svet! Filozof treba da pita zašto je to tako. Zbog čega svi ti filmovi svi ti romani, pesme, koje su u potpunosti posvećene ljubavnim istorijama? Mora biti da postoji nešto univerzalno u ljubavi kad sve te priče interesuju tako ogroman broj ljudi. Ono što je univerzalno je da svaka ljubav predlaže jdno novo iskustvo istine o tome šta to znači biti dvoje, a ne jedno. Da se sa svetom možemo susresti i da ga možemo istražiti i drugačije, a ne samo usamljeničkom svešću, eto to je ono u čemu nam bilo koja ljubav daje dokaz. I zbog toga mi volimo ljubav, kao što kaže sveti Avgustin, mi volimo voleti, ali volimo, takođe, i da drugi vole. Jednostavno, zato što volimo istine. To je ono što daje sav smisao filozofiji: ljudi vole istine, čak i kad ne znaju da ih vole.

V LJUBAV I POLITIKA

Zašto je politika srodnica ljubavi? Da li je to zato što u njoj takođe ima događaja, objava, vernosti?

Politika je po mom viđenju jedna procedura istine, koja se odnosi na kolektiv, što će reći da političke akcije obznanjuju za šta je kolektiv sposoban. Na primer, da li je sposoban za jednakost? Da li je sposoban da integriše ono što mu je heterogeno? Da ne misli da postoji samo jedan svet. I druge slične stvari. Suština politike je sadržana u pitanju: za šta su individue sposobne kad se ujedine, organizuju, misle i odlučuju? U ljubavi treba znati da li su sposobni, u dvoje, da prihvate razliku i da je učine kreativnom. U politici treba znati da li su sposobni, u velikom broju, u masi, da stvore jednakost. I kao što na horizontu ljubavi da bi kolektivizovala upravljanje, postoji porodica, tako i na horizontu politike, s ciljem da potisne zanos, postoji sila, Država. Postoji između politike kao kolektivne misli-prakse i pitanje moći ili Države kao uprvljanja i normalizacije isti komplikovani odnos kao između pitanja ljubavi kao divljeg izuma Dvoje i porodice kao bazne ćelije vlasništva i egoizma.

Porodica u suštini može biti definisana kao Država ljubavi, igrajući se rečju država. Iskusićete npr. učestvujući u jednom velikom političkom pokretu, da između pitanja „za šta je kolektiv sposoban?“ i pitanja autoriteta i moći Države, postoji jedna važna tenzija. Rezultat je da Država skoro uvek ineverava političku nadu. Da li ću braniti stav da porodica skoro uvek izneverava ljubav? Vidite dobro kako se pitanje samo postavlja. Ono se ne rešava, po mom mišljenju, osim tačku po tačku, odluku po odluku. Postoji tačka seksualne imaginacije, tačka deteta, putovanja, posla, prijatelja, izlazaka, odmora, svega što želite. I održavati sve te tačke u atmosferi izjave ljubavi, nije tako lako. Isto tako, u politici postoje tačke moći Države, granica, zakona, mpolicije i održavati ih u unutrašnjosti tačke političke otvorenosti, jednakosti, revolucionarnosti, nikad nije lako.

U oba slučaja imamo procedure, tačku po tačku i to je ono što sam, na kraju, predstavio svom religioznom prijatelju. Ne treba mešati pokušaj sa ostavrenjem. Politika verovatno ne bi bila moguća bez Države, ali to ne znači da je moć njen cilj. Njen cilj nije moć već je njen cilj da sazna za šta je kolektiv sposoban. Na isti način, u ljubavi je cilj, da iskusi svet iz perspektive različitosti, tačku po tačku, a svakkao joj nije cilj produženje vrste. Jedan skeptički moralista će videti u porodici potvrdu za svoj pesimizam, dokaz da, konačno, ljubav nije ništa drugo do jedan trik vrste s ciljem da se produži, i jedan trik društva koji osigurava nasleđe privilegija. Ali ja se neću složiti s njim. Još manje ću se složiti sa svojim prijateljem Benarokom da je na kraju sjajna kreacija moći Dvoje ograničena da se pokloni ispred njegove uzvišenosti Jednog.

VI  LJUBAV I UMETNOST

I šta je ljubav prema pozorištu, izunutra, što će reći iz perspektive glumca što ste bili i što možda želite da ponovo postanete iznova izvodeći na sceni neke od monologa iz Ahmed le subtil u Ahmed philosophe?

To je posebna ljubav prema izlaganju svog sopstvenog tela mučnom uticaju jezika i ideja. Kao što znate, svaki filozof je glumac, bez obzira koliko je njegovo neprijateljstvo prema igri i prividu. Jer od naših velikih predaka Grka, mi govorimo u javnosti. Dakle, u filozofiji uvek postoji jedan deo izlaganja sebe, koji čini da govorna dimenzija filozofije – to je mesto kontroverze koju sam imao sa Žakom Deridom, koji se borio protiv oralnosti iako je on sam imao veličanstvene glumačke demonstracije – jeste obuzetost telom, jedna operacija transfera. Često je zamerano filozofima da su iluzionisti, koji zadobiju ljude veštačkim sredstvima i vode ih do malo verovatnih istina putevima zavođenja. U petoj knjizi Platonove Države (u toj gigantskoj knjizi čiji ću veoma novi integralni „prevod“ predložiti drugi put) postoji začuđujući pasaž. Sokrat preduzima definisanje toga šta je pravi filozof. I veoma naprasno, čini se da je promenio temu. Evo moje verzije tog odlomka (Sokrat govori):

– Treba li da vas podsetim na ono čije sećanje treba da je veoma živo u vama? Kada govorimo o objektu ljubavi, smatramo da ljubavnik voli taj objekt u njegovoj celini. Ne priznajemo da njegova ljubav bira jedan deo voljenog bića, a drugi odbacuje.

Dvoje mladih deluju zapanjeno Ahmanta  uzima na sebe da izrazi njihovu zbunjenost:

– Dragi Sokrate! Koja je veza između tog izlaganja o ljubavii definicije filozofa?

Les voila bien, naši mladi zaljubljeni! Nesposobni da prepoznaju, kao što je rekao veliki portugalski pesnik Fernando Pesoa, da „ljubav je misao“. Kažem vam mladi ljudi: „Ko ne počne od ljubavi, neće nikad znati šta je filozofija“.

E da! Treba da pratimo našeg starog učitelja. Treba početi s ljubavlju. Mi, filozofi, nemamo toliko sredstava, ako nam oduzmu zavođenje, bićemo zaista razoružani. I dakle, biti glumac znači i to. Znači zavoditi u ime nečeg što je, konačno, istina!

                                           ****************************

[1] Jedan od evropskih sajtova na mreži koji je omogućavao da pojedinci naprve svoj domen i upoznaju se da bi pronašli ljubav.

[2] Bukvalan prevod glagola „zaljubiti se“ (tomber amoureux) bi bio „pasti u zaljubljenost“, dakle, bezbolno. Na to Badju aludira u sledećoj rečenici (prim.prev).

[3] Kao što postoji life coach

[4] Pol Elijar

                                                                                                                              /dragojlas.wordpress.com/

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s