LJUBAV U DOBA FIKSNIH TELEFONA

Pošto sam sinoć bila potpuno izgubljena sa dva, u tom trenutku, neupotrebljiva telefona, usred Beograda odsečena od sveta, ko da mi neko obe noge polomio, ruke prebio i jezik odsekao, istraumirala se, istresirala, rešavala da se ubijem samo nisam znala kako, danas ceo dan razmišljah, kako smo, bre, živeli bez mobilnih telefona, družili se, ljubavisali, spašavali iz nepredviđenih, smrtno opasnih situacija kakvom se meni činila sinoć moja…

Štefan Cvajg: ZVEZDANI ČASOVI ČOVEČANSTVA

Nijedan umetnik nije za sva dvadeset i četiri časa svog svakodnevnog dana neprestano umetnik; sve ono bitno, sve ono trajno što mu pođe za rukom uvek se dešava samo u nekoliko retkih trenutaka nadahnuća.

Marijan Krivak: ČOVEK NIJE TICA (Alejandro González Iñárritu, BIRDMAN, 2014.)

»Čovek nije tica«…
Ili, možda, ipak?

Mary Jane: TOM WAITS – GLAS BOJE BURBONA

Njegov klavir je uvek u stanju teškog pijanstva. Njegov svet je zelen, jer on zna da se proleće ne može zaustaviti. Kada ode, niko neće znati da ga nema. Njegova Alice i on žive negde između ljubavi, pijani na mesecu ili negde na samom dnu sveta.

Vladimir Marović: PROSVETNI I NAUČNI PREKARIJAT

Već tri meseca traje štrajk prosvetnih radnika Srbije. Obrazovni sistem potpao je pod „mere štednje“, koje u javnom sektoru sprovodi srpska Vlada.

Predrag Vajagić: PROVINCIJA

Mislite da je lako živeti u provinciji? Svi vetrokazi miruju, vazduh je težak i lepljiv, a pod nogama, kao suve grančice, krckaju zgažene ambicije i iluzije. Bog je, svakako, znao šta radi kad je stvarao provinciju, ali toliko se može reći i za pakao.

Goran Dobrilović: PLAVA PTICA

U potrazi za Blagom u srebrnom jezeru prepešačili smo Breg svetlosti, prošli Kroz pustinju i prašumu, usput izbegavajući sve zamke koje su pred nas stavljali Lovci vukova, Sin lovca na medvede, Sibirski lovac, Osvetnik prašume. Nije bilo preporučljivo predugo zadržavanje U dolini smrti, a posebno brzo kroz nju je prolazio Karavan za Oregon, putujući Tamo daleko, preko reke.

Lojd Kramer: NACIONALIZAM KAO RELIGIJA

Poreklo većine nacija prekriveno je velom tame ili ih simbolišu polumitske figure, ali i tama i mitovi nude nacionalistima sredstva da naciju opisuju kao predmet poštovanja.

TO JE UMETNOST ? (Konstantin Brankuši vs Sjedinjene Države)

Jeste li ikada bili zbunjeni umetničkim delom koje nosi malo ili nimalo sličnosti sa svojim nazivom? Godine 1926. sasvim različit odnos između umetničkog dela i imenovanja njegove strukture doveo je do jednog od najznamenitijih sukoba između umetnosti i prava u istoriji. Bio je to slučaj Brankuši protiv SAD-a.

G.G.Markes: DANI U NEDELJI

U svetu je pomama petka sve raširenija. Reč je o stanju neprestanog ushićenja od trenutka kada se čovek ujutru probudi i seti se da je veliki dan konačno došao. Noć između petka i subote čini se pogodnom za sva preterivanja: neočekivane ljubavi, iluzije koje više nego drugih dana liče na stvarnost, snove bez budućnosti, sve ono, dakle, što  je cele nedelje odlagano u očekivanju noći u kojoj se sve odlučuje i sve razrešava.

SUPER ŽENA, NAJVEĆA PATRIJARHALNA MEDIJSKA PREVARA: ,,KAKO SAM LEPO UMORNA“

Medijska slika super žene je „pakovanje 3 u 1“, ona je istovremeno idealna majka, supruga i profesionalka.

Dubravka Ugrešić: LJUDI SU VELIKA NESREĆA

Nedavno mi je netko postavio pitanje koje trenutke u životu pamtim kao trenutke apsolutne sreće. Pitanje me porazilo. Riječ sreća ne postoji u mome vokabularu, a pitanje jesam li sretna nisam samoj sebi postavila već nekih tridesetak godina.

Enes Kišević: A MORE NE MORA

Izvori moraju izgraditi svoj put,
a more ne mora.

Duško Domanović: POSADI DRVO…

Čim postane elementarno svestan sebe i sveta, čovek bi trebalo da zasadi sopstveno drvo, kako bi, kad za to dođe vreme, imao gde da se obesi, a da mu niko ne zvoca.

Nenad Glišić: KO JE SVE BIO

bio je jedan potpuni ludak
željan pažnje

VOLITE SE, LJUDOŽDERI (25 GODINA OD SMRTI TOME BEBIĆA)

Tko je bio Toma Bebić? Bez imalo mistifikacije može se reći da je odgovor vrlo zamršen. Ako ga se uopće i može jednostavno formulirati.

Zoran Konstantinović: ŠTEFAN CVAJG – VELIKAN HUMANIZMA

Poslednja poruka koju je Štefan Cvajg uputio prijateljima pre nego što će se, 23. februara 1942. godine, po svojoj volji rastati sa životom svakako je jedno od najpotresnijih svedočanstava u istoriji nemačke književnosti i jedan od najrečitijih iskaza o onim teškim duševnim patnjama koje su razdirale malobrojnu duhovnu elitu među Nemcima koja je ostala verna humanističkim idealima.

M.Vaganci: SHE

Beše to pre jedno pola decenije, vraćala sam se se kući, tek nedugo sam radila na prvom ozbiljnom poslu. Zaposlila sam se u struci i moji su bili srećni, ja i ne baš.

ODOLEVAJ! (Bunt građanki i građana koje okuplja kraljevački „Lokalni front“)

Tridesetak članova Lokalnog fronta poslali su sa protestnog okupljanja na Trgu Jovana Sarića u Kraljevu, poruku zaštitniku građana Saši Jankoviću da još uvek ima ljudi koji su spremni da daju podršku pravnoj državi i njemu.

Boris Buden: SVIJET SE RASPADA KAO SFRJ

Njegovi radovi, ali i javni istupi, nikad ne prolaze bez velike pažnje javnosti.

Emma Goldman: NEUSPEH HRIŠĆANSTVA

„Ko iskreno ima za cilj radikalne promene u društvu, ko stremi da oslobodi čovečanstvo od pošasti zavisnosti i bede, mora da okrene leđa hrišćanstvu, kako starom, tako i njegovom današnjem obliku.“

Dragojla Sam: LJUBAV TREBA PONOVO PRONAĆI, TO SE ZNA (ŠEST ODGOVORA ALENA BADJUA)

U duhu događaja od pre nekoliko dana, pobede levice na grčkoj političkoj sceni, opet sam se vratila Badjuu, ponesena nekom ludom nadom, onako pesnički, reših da još jednom iščitam malu, ali dragocenu knjigu pod nazivom Pohvala ljubavi  kojom sebe obradovah nakon Badjuovog predavanju u Novosadskom pozorištu/Ujvideki sinhaz.

Duško Domanović: MIRIS VRUĆEG HLEBA

Moja baba i ja svakoga se jutra u zoru ranu budimo, da nam štogod od života slučajno ne promakne. Ja založim vatru, pa u rernu ćušnem onaj hleb, što sam ga noćas zamesio, a baba nam kafu zbućka.

Tarik Ali: NEOLIBERALNI OTIMAČI

„ELITE U ZEMLJAMA BIVŠE JUGOSLAVIJE SU VEOMA SLIČNE: KORUMPIRANE SU I NEMAJU POLITIČKIH PRINCIPA. DESNI CENTAR ILI LEVI CENTAR, NEBITNO JE. POSTOJI SAMO JEDNA VRSTA POLITIČKE ZVERKE: NEOLIBERALNI POLITIČAR KOJI GLEDA KAKO DA UZME NOVAC ZA SEBE, ZA SVOJU PORODICU, SVOJ KLAN, SVOJE KOMPANJONE. TO JE SAVREMENA DEMOKRATIJA“

Amila Lončarić: KAKO SE AŠIKOVALO U ,,ONAJ VAKAT“

Sigurno smo od starijih članova naše porodice čuli kako nostalgično spominju „onaj vakat“. Kakav je zapravio bio taj vakat? Prenijet ćemo vam mali dio tog vremena, običaje prilikom ašikovanja i sklapanja braka u ruralnim dijelovima Hercegovine.

Mary Jane: SMRT FAŠIZMU, SLOBODA UMETNOSTI (NACIZAM I ,,DEGENERATIVNA UMETNOST“)

Nakon Prvog svetskog rata, pod uticajem duha umetničkog ekspresionizma koji se snažno širio Evropom i pokreta Nove objektivnosti, inspirisani posledicama rata, grupa nemačkih slikara u svojim radovima iznosi jednu veoma oštru kritiku nemačkog društva,

Nebojša Milenković: PSIHOLOŠKI PROFIL MOBERA (IZA SVAKE PREPOTENCIJE UVEK SE KRIJE NEKA IMPOTENCIJA)

Moberi su, u suštini, osobe koje vlastite frustracije i negativan stav prema sopstvenom životu pokušavaju da kompenzuju verbalnom, psihološkom a ne retko i fizičkom agresijom, koju ispoljavaju prema onima koji imaju nešto za šta su sami uskraćeni ─ uglavnom u domenu privatnog života kao što su: sređen život, sretan brak, stabilna porodica, ugled u društvu…

Aleksis Cipras: SREĆNI BANKARI I NESREĆNA DRUŠTVA

Jasno ćemo reći: generalizovani evropski model nije stvoren kako bi se Grčka spasla, nego kako bi se uništila. Evropska je budućnost već isplanirana i predviđa srećne bankare i nesrećna društva.

Lidija Gajski: TAJNE FARMACEUTSKE MAFIJE

Nakon pet godina istraživanja, zagrebačka internistica Lidija Gajski objavila je knjigu “Lijekovi ili priča o obmani”.

T.Ćirić: POHVALA LICEMERJU (O KNJIŽEVNOJ SCENI, NAGRADNIM KONKURSIMA, ESNAFSKOJ BRATIJI)

U potrazi za pozajmljenom nagradom

Prvi etički imperativ savremene književnosti kategorički glasi: Niko nije gadljiv na nagrade!

SNIMAK GLASA SIGMUNDA FROJDA

BBC radio ekipa posetila je Sigmunda Frojda 7. decembra 1938. godine u njegovoj kući u severnom Londonu. Frojd se nekoliko meseci ranije preselio u Englesku kako bi izbegao Nemacku aneksiju Austrije. Imao je 81 godinu i bolovao je od kancera vilice. Ovo je jedini poznati snimak njegovog glasa u kojem kaže sledeće:

Momčilo Đorgović: KAPETAN MIŠA – KAKO JE POSTAO PRVI SRPSKI TAJKUN

Jednom sam upitao blisku saradnicu aktuelnog tajkuna da li zna ko je Kapetan Miša. Bilo joj je poznato da na beogradskom Studentskom trgu postoji zgrada nazvana Kapetan Mišino zdanje, a za Kapetana Mišu niti je čula, niti je nešto znala. Naivno sam počeo da sipam informacije o njemu, ali je nije interesovalo. Bila je tako snažno flasterisana za horizontalni daj-nam-danas-i-odmah, da su sve druge dimenzije za nju bile nepostojeće.

Mary Jane: UČINI DA SE NEŠTO DESI (Modiljani i Ahmatova)

Podovi natopljeni alkoholom i zvuci poezije mešali su se sa prigušenim kafanskim svetlom. Sedeo je sam, zavaljen u svoju svakodnevicu i siromaštvo, u društvu poznatog mirisa koji je dopirao iz poluprazne staklene čaše. Opijao ga je Pariz, dok je alkohol bio samo jedan od načina da ugasi žeđ i nahrani strast koju je osećao zamišljajući oči svojih žena. Recitovao je pijan, ali stihove nikada nije zaboravljao. Recitovao je i plakao, rukama čupajući kosu, raskopčavajući košulju i bacajući flekavi kafanski stolnjak na pod. Zvučao je kao bolna violina, tražeći idealne oči, pevajući gradskim ulicama u zoru, hvatajući se za već zgasle lanterne.

Igor Primorac: ETIKA I SEKS

Igor Primorac je naučni savetnik u Centru za primenjenu filozofiju i etiku na Univerzitetu u Melburnu. U knjizi Etika i seks, koju je 1997. godine objavio ugledni izdavač Rutledž, a nedavno u okviru edicije „Primenjena etika“ na srpskom jeziku Službeni glasnik, profesor Primorac iznosi tezu da seksualna perverzija kao takva i ne postoji, a ako postoji nešto što u nekom seksualnom činu zaslužuje moralnu osudu, onda je to posledica nekih vanseksualnih razloga, a ne seksualni čin koji se naziva perverzijom.

Jovana Lazić: NE DIRAJTE NAS, LUDI SMO! (MLADOST U SRBIJI I KAKO JE PROTRAĆITI)

Naš smak sveta je uspavana mladost u apsolutno vladajućem žanru – tragikomediji. Izgleda da su se za to naši roditelji borili na ulicama, prkoseći maskiranim policajcima, gađajući se parolama o demokratiji i slobodi, ljudskim pravima, pravu na zdrav razum.

Dragana Ranđelović: CITIRAJ I REĆI ĆU TI KO SI

Popularizacija društvene mreže Facebook donela je mnogobrojne prednosti i, kao što uvek i biva i nedostatke. Pored očevidnog oduzimanja vremena i trošenja snage na listanje tuđih profila, doprinela je i širenju posebne vrste kulturne obaveštenosti i citiranju iste.

Stefan Simić: GENERACIJAMA KOJE RASTU BEZ POEZIJE

Vama imena poput Tolstoja, Nerude, Jevtušenka neće značiti ništa.

Za Bulata Okudžavu mislićete da je neki manje poznati fudbaler, a za Moraviju da je eventualno osnivač neke kompanije.

Šaj Metju: ZAŠTO JE BORHES MRZEO FUDBAL?

„Fudbal je popularan“, primetio je Horhe Luis Borhes, „zato što je glupost popularna.“

Ivana Rogar: ŠTO ĆEMO S HEMINGWAYJEM?

U adolescentskoj dobi, pa i kasnije, mnogi od nas bili su podložni iluziji moralne veličine umjetnika. Ljudi su skloni misliti da su veliki pisci i umjetnici općenito bili prosvijetljeni, osviješteni, obdarenim posebnim uvidom u socijalno-etičke probleme i napose pitanja same ontologije.

Elizabet Kolbert: RAZMAŽENA DECA

Karolina Iskijerdo, antropološkinja sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu, provela je 2004. nekoliko meseci sa Matsigenkama, plemenom od oko dvanaest hiljada ljudi koji žive u peruanskoj Amazoniji. Matsigenke love majmune i papagaje, uzgajaju juku i banane i grade kuće sa krovovima od lišća posebnog palminog drveta, zvanog kapaši.

Tihana Smiljanić: MARIJA KIRI – S NAUKOM DO POSLEDNJEG DAHA

Marija Sklodovska-Kiri (Maria Skłodowska-Curie; 7. novembar 1867, Varšava – 4. jul 1934, Salanš, Francuska) poznata je fizičarka i hemičarka poljskog porekla, i prva žena koja se istakla u naučnom svetu.

Vojkan Trifunović: ACHTUNG! ACHTUNG!

Prema istraživanju javnog mnjenja uticajnog nemačkog lista „Spiegel“, gotovo dve trećine Nemaca veruje da nemačka kancelarka Angela Merkel ne radi dovoljno kako bi nemačku javnost upozorila na opasnost koja preti od azilanata i imigranata, dok 34% misli da Nemačka trpi posledice jačanja islamskih grupa i islamizacije.

Duško Domanović: BAJKA O JESENJINU

Pet dana nakon što ga je, onako ludog, divljeg i do dna sveta razgrlaćenog, Crni čovek pokosio s neke neukroćene, u decembru životom bremenite livade rjazanske, u Kamernom teatru Tairova održano je veče uspomena i prisećanja na mog zlatokosog druga Sergeja Jesenjina.

Max Frisch: SJEĆANJE NA BRECHTA

Kako sam ono, ubrzo nakon njegova povratka u Europu, prvi put vidio Brechta:  u malome, knjiga prepunom stanu Kurta Hirschfelda, dramaturga zürichškog kazališta, koji je ondje postavio tri praizvedbe Brechtovih komada na njemačkome jeziku.

Miloš Baković Jadžić: DEMAGOGIJA ALEKSANDRA VULINA

Pokret socijalista sa svojim frontmenom, aktualnim ministrom rada Aleksandrom Vulinom, već godinama u javnosti pokušava progurati imidž lijeve političke opcije. Međutim, kao ministar rada Aleksandar Vulin smanjio je plaće i mirovine, promijenio Zakon o radu na štetu srpskih radnika, srezao invalidnine, a osobama koje primaju socijalnu pomoć nametnuo je radnu obvezu. Premda se on sam deklarativno pozicionira kao ljevičar, Vulinova politika je bez ikakve sumnje neoliberalna.

Tomislav Mrčela: ,,ELITA“

U državi u kojoj su “elita” ljudi nesposobni da do diploma i titula stignu “redovnim putem” (školovanjem),  pa ih kupuju ili plagiraju (kradu) tuđe naučne radove, predsednik države i njegova porodica koji otvoreno ignorišu i krše Ustav i zakone, ministri koji traže “rupe u zakonu” da bi potkradali svoje birače i gurali pare poreskih obveznika u džepove svojih prijatelja i partijskih drugova (od kojih, naravno dobijaju procenat),

M. Orfelin: KAKO SAM PRVI PUT PROČITAO ,,CVEĆE ZLA“

Cveće zla pročitao sam prvi put 1979. godine. Bio sam još dete i bio sam bolestan, pa su me selili iz jedne bolnice u drugu. Danas bi me, verovatno, pustili da umrem. U krvi su mi se množila bela, a nestajala crvena zrnca. Lekari su mislili da to nije dobro. I tu je njihovo znanje prestajalo.

Duško Domanović: SEDAM STVARI KOJE NISTE ZNALI O SEDAM STVARI KOJE NISTE ZNALI

1. Sedam stvari koje niste znali je podvrsta novinskog članka iz oblasti takozvanog diazepam-novinarstva. Ovakvi tekstovi na čitaoca deluju opuštajuće, umirujuće i umrtvljujuće, omogućujući mu da zamišljen nad sedam stvari koje nije znao potpuno zaboravi na sedam stotina sedamdeset sedam stvari koje bi svakodnevno morao da sazna, a koje saznati ne sme, kako bi novine koje pišu o sedam stvari koje niste znali mogle i dalje neometano da izlaze.

Džoni Štulić: KRIVO SRASTANJE

Budnosti nikad dosta gospođice od tri pedlja
Na krivinama zadnji vagoni luđački tresu

Nikola Mićković: KONGRES BUDALA

Nemа budаle kojа znа dа je budаlа, jer dа znа ne bio budаlа. Nije lаko rаzumeti budаlu, pošto su budаle zа rаzumevаnje budаlа odredile isključivo budаle.