„Moja glava je prepuna sunčeve svjetlosti“, rekao je jednom Mihail Miša Talj dok je pokušavao da objasni fantastične kombinacije kojima je šokirao svoje protivnike i čitav šahovski svijet.
Tog proljeća moja glava je bila ispunjena crnobijelim nijansama: sivkaste maskirne uniforme, mi, oni, dim, pepeo, ugarci, krvnici, žrtve, isjenčene oaze na izgužvanim geografskim kartama, drvena šahovska tabla. Ni danas mi nije jasno kako policijski čas može da traje dvadeset dva časa. A upravo tako je bilo. Bez struje, bez vode, bez mogućnosti da se trči, viče, igra fudbal, bez vijesti o majci koja je bila tek sedamdeset kilometara daleko, a kao da nas je dijelio nepregledni antarktički brisani prostor; šta mi je u toj besputici preostajalo sem da skrenem s uma? I, dakako, skrenuo sam: zaljubio sam se, a dobro je znano da zaljubljeno biće nije odveć u dosluhu sa raciom. Ne, to nikako nije bila ljubav na prvi potez, još…
Pogledaj originalni članak 1.352 more words
KLJUČNE KOSTI 