Ivan Milenković: BORBA ZA DUŠU

Kada Slobodan Reljić, u raspravi o mestu veronauke u republikanskom poretku („Veronauka ne može biti problem“, „Politika” 28. decembra), politiku zamenjuje dušom, izlaže se nekolikim prigovorima.

Arsen Dedić: LIJEPE PROVINCIJALKE

Stigle su lijepe provincijalke
na Glavni kolodvor
Kornatom i Marjan ekspresom
raznim slavonskim i bosanskim vlakovima,
probijajući se kroz prvu
rujansku maglu oko Novske.

Sećanje na profesora Ljubišu Rajića: SPC JE ZGODNA ZA POLITIČKO SLUĐIVANJE NARODA

U oktobru je održan popis stanovništva u Srbiji. Vi ste na tribinama i u izjavama za medije izražavali neslaganje sa načinom popisivanja nacionalnosti i veroispovesti. Da li mislite da će pitanje o veroispovesti i sam proces realno odgovoriti na pitanje o broju vernika u Srbiji?

Erich Fromm: SEBIČNOST I/ILI LJUBAV PREMA SEBI

Moderno društvo prožeto je tabuom na sebičnost. Uče nas da je grešno biti sebičan, a moralno voleti druge. Ta je doktrina u flagrantom protivrečju s praksom modernog društva koje se drži stanovišta da je najsnažniji i najlegitimniji poriv u čoveku sebičnost i da pojedinac najviše doprinosi opštem dobru ako sledi taj imperativ. Međutim, i doktrina koja sebičnost proglašava za vrhunsko zlo, a ljubav za druge najvećom vrlinom još uvek je snažna. Sebičnost se ovde upotrebljava gotovo kao sinonim za ljubav prema samom sebi. Alternativa glasi: ili voleti druge druge, što je vrlina ili voleti sebi, što je greh (…)

Milan Kangrga: NACIONALIST JE PRIMITIVNA I NEZRELA OSOBA

Patriotizam je – usprkos tome što „lijepo zvuči“ na prvi pogled – ipak jedna bitno egocentrična pozicija. Zašto? Upravo zato što već u njegovu pojmu (bitnom određenju!) leži nepoštovanje čovjeka kao čovjeka, pa se poput nacionalizma svodi na puku biologijsku (da ne kažemo „zoologijsku“!) osnovu i bitnu orijentaciju.

Nacionalist i nacionalizam (pa kao što vidimo i patriotizam) ostaju i zastaju u predvorju ili na pragu povijesnog i ljudskoga, pa u sebi ne sadrže nikakvih istinskih humanih vrijednosti, nego su naprotiv antipod ljudskoga.

Boban Arsenijević: MALOGRAĐANSKA NORMATIVNOST NAŠEG MENTALITETA

Kampanja „Negujmo srpski jezik“ je vizuelno dosadna, rasistička, manipulatorska akcija za koju je, kao i za ukupnu aktivnost većeg dela ‘srbističkih’ lingvista, teško odrediti u kojoj meri je izraz naučne zaostalosti i neznanja, te ideološke zavedenosti, a u kojoj meri je u pitanju smišljena strategija osvajanja i održanja moći – kaže lingvista Boban Arsenijević, profesor na Katedri za srpski jezik Filozofskog fakulteta u Nišu.

Miroslav Krleža: CRKVA JE CINIČNA ORGANIZACIJA, MORALNO PREVRTLJIVA RULJA

Miroslav Krleža najveći je hrvatski pisac dvadesetog stoljeća, čovjek kakav se u kulturi neke zemlje pojavljuje jednom u stotinu i više godina. Njegovo djelo danas je manje više nepoznato široj čitateljskoj publici, jer Krleža sad, u političkim i društvenim okolnostima u kojima živimo, spada u red politički nepoćudnih pisaca. U narednom razdoblju, najvećeg ili jednog od najvećih hrvatskih književnika stoga ćemo nastojati promovirati, odnosno predstaviti čitateljima, koji se s njegovim djelom do sad nisu imali prave prilike upoznati. Na ovom mjestu donosimo vam Krležine zapise o religiji, odnosno o kršćanstvu i Crkvi, koje je priredio Ivan Cvitković.

Renata Salecl: FENG ŠUI I KAPITALIZAM (MOJA KUĆA – JA LIČNO)

,,Feng šui biljka koja donosi novac: naučite kako da gajite krasulu i privučete energiju bogatstva…“

Štefan Cvajg: ZVEZDANI ČASOVI ČOVEČANSTVA

Nijedan umetnik nije za sva dvadeset i četiri časa svog svakodnevnog dana neprestano umetnik; sve ono bitno, sve ono trajno što mu pođe za rukom uvek se dešava samo u nekoliko retkih trenutaka nadahnuća.

Goran Dobrilović: PLAVA PTICA

U potrazi za Blagom u srebrnom jezeru prepešačili smo Breg svetlosti, prošli Kroz pustinju i prašumu, usput izbegavajući sve zamke koje su pred nas stavljali Lovci vukova, Sin lovca na medvede, Sibirski lovac, Osvetnik prašume. Nije bilo preporučljivo predugo zadržavanje U dolini smrti, a posebno brzo kroz nju je prolazio Karavan za Oregon, putujući Tamo daleko, preko reke.

G.G.Markes: DANI U NEDELJI

U svetu je pomama petka sve raširenija. Reč je o stanju neprestanog ushićenja od trenutka kada se čovek ujutru probudi i seti se da je veliki dan konačno došao. Noć između petka i subote čini se pogodnom za sva preterivanja: neočekivane ljubavi, iluzije koje više nego drugih dana liče na stvarnost, snove bez budućnosti, sve ono, dakle, što  je cele nedelje odlagano u očekivanju noći u kojoj se sve odlučuje i sve razrešava.

VOLITE SE, LJUDOŽDERI (25 GODINA OD SMRTI TOME BEBIĆA)

Tko je bio Toma Bebić? Bez imalo mistifikacije može se reći da je odgovor vrlo zamršen. Ako ga se uopće i može jednostavno formulirati.

Zoran Konstantinović: ŠTEFAN CVAJG – VELIKAN HUMANIZMA

Poslednja poruka koju je Štefan Cvajg uputio prijateljima pre nego što će se, 23. februara 1942. godine, po svojoj volji rastati sa životom svakako je jedno od najpotresnijih svedočanstava u istoriji nemačke književnosti i jedan od najrečitijih iskaza o onim teškim duševnim patnjama koje su razdirale malobrojnu duhovnu elitu među Nemcima koja je ostala verna humanističkim idealima.

Emma Goldman: NEUSPEH HRIŠĆANSTVA

„Ko iskreno ima za cilj radikalne promene u društvu, ko stremi da oslobodi čovečanstvo od pošasti zavisnosti i bede, mora da okrene leđa hrišćanstvu, kako starom, tako i njegovom današnjem obliku.“

Dragojla Sam: LJUBAV TREBA PONOVO PRONAĆI, TO SE ZNA (ŠEST ODGOVORA ALENA BADJUA)

U duhu događaja od pre nekoliko dana, pobede levice na grčkoj političkoj sceni, opet sam se vratila Badjuu, ponesena nekom ludom nadom, onako pesnički, reših da još jednom iščitam malu, ali dragocenu knjigu pod nazivom Pohvala ljubavi  kojom sebe obradovah nakon Badjuovog predavanju u Novosadskom pozorištu/Ujvideki sinhaz.

Tarik Ali: NEOLIBERALNI OTIMAČI

„ELITE U ZEMLJAMA BIVŠE JUGOSLAVIJE SU VEOMA SLIČNE: KORUMPIRANE SU I NEMAJU POLITIČKIH PRINCIPA. DESNI CENTAR ILI LEVI CENTAR, NEBITNO JE. POSTOJI SAMO JEDNA VRSTA POLITIČKE ZVERKE: NEOLIBERALNI POLITIČAR KOJI GLEDA KAKO DA UZME NOVAC ZA SEBE, ZA SVOJU PORODICU, SVOJ KLAN, SVOJE KOMPANJONE. TO JE SAVREMENA DEMOKRATIJA“

Dragana Ranđelović: CITIRAJ I REĆI ĆU TI KO SI

Popularizacija društvene mreže Facebook donela je mnogobrojne prednosti i, kao što uvek i biva i nedostatke. Pored očevidnog oduzimanja vremena i trošenja snage na listanje tuđih profila, doprinela je i širenju posebne vrste kulturne obaveštenosti i citiranju iste.

Šaj Metju: ZAŠTO JE BORHES MRZEO FUDBAL?

„Fudbal je popularan“, primetio je Horhe Luis Borhes, „zato što je glupost popularna.“

Tihana Smiljanić: MARIJA KIRI – S NAUKOM DO POSLEDNJEG DAHA

Marija Sklodovska-Kiri (Maria Skłodowska-Curie; 7. novembar 1867, Varšava – 4. jul 1934, Salanš, Francuska) poznata je fizičarka i hemičarka poljskog porekla, i prva žena koja se istakla u naučnom svetu.

Max Frisch: SJEĆANJE NA BRECHTA

Kako sam ono, ubrzo nakon njegova povratka u Europu, prvi put vidio Brechta:  u malome, knjiga prepunom stanu Kurta Hirschfelda, dramaturga zürichškog kazališta, koji je ondje postavio tri praizvedbe Brechtovih komada na njemačkome jeziku.

M. Orfelin: KAKO SAM PRVI PUT PROČITAO ,,CVEĆE ZLA“

Cveće zla pročitao sam prvi put 1979. godine. Bio sam još dete i bio sam bolestan, pa su me selili iz jedne bolnice u drugu. Danas bi me, verovatno, pustili da umrem. U krvi su mi se množila bela, a nestajala crvena zrnca. Lekari su mislili da to nije dobro. I tu je njihovo znanje prestajalo.

Džoni Štulić: KRIVO SRASTANJE

Budnosti nikad dosta gospođice od tri pedlja
Na krivinama zadnji vagoni luđački tresu

Oldos Haksli: MOŽDA JE OVAJ SVET PAKAO NEKE DRUGE PLANETE

Svet je bio isuviše zabrinut zbog Kenedijevog ubistva 22. novembra da bi primetio odlazak dvojice pisaca sa druge strane Atlantika: K. S. Luisa i Oldosa Hakslija. Pedeset godina kasnije, Luisu se danas odaje počast otkrivanjem spomen ploče u Pesničkon kutku Vestminsterske opatije. Fanfare za Hakslija su daleko tiše.

Miroslav Krleža: DIMITRIJE TUCOVIĆ – PUTOKAZ NA POČETKU NAŠEG PUTA U CIVILIZACIJU

“Dimitrija Tucovića sjetio sam se i njegove knjige o Albaniji i njegove tužne smrti, kako je ostao pregažen kao dronjak pod točkom onog istog mehanizma protiv koga se smiono i muževno borio. U njegovoj svijetloj pojavi javlja nam se utjeha da na ni našim horizontima nisu sve zastave beznadno pale i smrt Dimitrija Tucovića, kao i ona modra, tiha, melankolična agonija Svetozara Markovića, događaji su koji stoje kao putokazi na početku našeg puta u civilizaciju.” (M.Krleža)

E.Fromm: NARCISOIDNOST VOĐE

Visok stupanj narcisoidnosti vrlo je čest među političkim vođama; narcisoidnost se može smatrati profesionalnim oboljenjem – ili prednošću –  posebno među onima koji svoju moć duguju utjecaju na masovni auditorij.

Ivo Andrić: SUTRA! SUTRA!

To glasno i raspevano „Sutra!“ diglo se sa mog kamenog sedišta i prenelo odjednom daleko, do drugog, davnašnjeg i šapatom kazanog „Sutra!“. I ne samo do njega. Sva mi je mladost, čini mi se, bila puna toga zvuka. Pred našim pustim i jednoličnim „danas“ stalno su bila zatvorena vrata na kojima je pisalo „sutra“.

JUGOSLOVENSKI STRIP HEROJI

ZAGOR

Te 1960. godine susreću se Sergio Bonelli, mladi scenarist i sin Gianluigi Bonellija i Gallieno Ferri, mladi i perspektivni crtač. Vrlo brzo među njima nastaje veliko prijateljstvo koje zatim prelazi i u poslovnu suradnju iz koje se 1961. godine rađa lik interesantnog naziva Zagor ( u stvari radi se o skraćenici od Za-gor Te-nay, što na dijalektu Anglokina znači „Duh sa sjekirom„).

Miroslav Antić: NEZAPISANA ŠANSONA ZA NOVI SAD

Tu nedavno opet sam sreo onu riđu jesena na keju pod mojim prozorima, duž širokih pepeljastih pločnika zatrpanih lišćem.

Predrag Vajagić: GUSTAV

Hologrami nostalgije utisnuti na disk skupa sa nekoliko petominutnih odiseja legendarne mađarske zamlate, danas, po tarifi lokalnog piratskog sineaste, vrede svega stotinak dinara.

Erich Fromm: U OVAKVOM DRUŠTVU TEŠKO JE NE OSEĆATI SE USAMLJENO

Onaj ko nije u potpunosti otuđen, ko nije izgubio osjećaj za dostojanstvo, ko još nije „na prodaju“, ko još može da pati zbog drugih, ko još nije usvojio imanje kao način postojanja – ukratko, ličnost koja je ostala ličnost, a nije postala stvar – ne može da se u današnjem društvu ne osjeća usamljeno, nemoćno, izdvojeno, da ne sumnja u sebe i sopstvena ubjeđenja ako ne i u mentalno zdravlje, da ne pati čak i ako doživljava trenutke radosti i jasnoće kakvih nema u životu njegovih „normalnih“ savremenika.

S.C.Dunđerski: FRANK ZAPPA – POSLODAVAC NEDISCIPLINOVANE RULJE

Frank Zappa je bio veliki umetnik fascinantne i nesvakidašnje karijere. Ovaj znameniti gitarista, kompozitor, aranžer, producent, novator i eksperimentator ostavio je iza sebe ogroman broj (zvaničnih) LP ploča – preko 50!

Goran Marković: JA

Bilo koja tema da se pokrene, ljudi uglavnom pričaju o sebi. Ma koliko se trudili da ne pominju reč „ja”, svaka rečenica koju izgovaraju nosi u sebi nesvesnu ili svesnu, prikrivenu ili otvorenu poruku: slušajte šta „ja” mislim o tome i tome…

Miroslav Antić: KO ZNA GDE SMO MI

I počela je, dakle, jesen. U sred avgusta. A počinjala je pomalo jos od maja, pa juna, pa nekoliko dana u julu, presecala nas usred vrućine, selila nas za jednu noć iz afričke jare na obale severnih mora. Ali ovo sad, od pre dva dana, to je kontinentalna jesen, to su prvi požuteli listovi, miris hladnoće u kosi i na obrazima…

Boris Bosančić: KAFKINIM OČIMA PROMATRATI SVIJET

Kafkinim očima promatrati svijet, to je nešto čemu sam oduvijek težio ili bio prirodom natjeran. A onda se dogodilo da sam nenadano dobio poziv u Češku, u Prag, njegov grad i naravno da me je odmah počela kopkati zamisao: pokušati promatrati ga njegovim očima.