Marijan Krivak: ČOVEK NIJE TICA (Alejandro González Iñárritu, BIRDMAN, 2014.)

»Čovek nije tica«…
Ili, možda, ipak?

Mary Jane: TOM WAITS – GLAS BOJE BURBONA

Njegov klavir je uvek u stanju teškog pijanstva. Njegov svet je zelen, jer on zna da se proleće ne može zaustaviti. Kada ode, niko neće znati da ga nema. Njegova Alice i on žive negde između ljubavi, pijani na mesecu ili negde na samom dnu sveta.

Vladimir Marović: PROSVETNI I NAUČNI PREKARIJAT

Već tri meseca traje štrajk prosvetnih radnika Srbije. Obrazovni sistem potpao je pod „mere štednje“, koje u javnom sektoru sprovodi srpska Vlada.

Predrag Vajagić: PROVINCIJA

Mislite da je lako živeti u provinciji? Svi vetrokazi miruju, vazduh je težak i lepljiv, a pod nogama, kao suve grančice, krckaju zgažene ambicije i iluzije. Bog je, svakako, znao šta radi kad je stvarao provinciju, ali toliko se može reći i za pakao.

Goran Dobrilović: PLAVA PTICA

U potrazi za Blagom u srebrnom jezeru prepešačili smo Breg svetlosti, prošli Kroz pustinju i prašumu, usput izbegavajući sve zamke koje su pred nas stavljali Lovci vukova, Sin lovca na medvede, Sibirski lovac, Osvetnik prašume. Nije bilo preporučljivo predugo zadržavanje U dolini smrti, a posebno brzo kroz nju je prolazio Karavan za Oregon, putujući Tamo daleko, preko reke.

Lojd Kramer: NACIONALIZAM KAO RELIGIJA

Poreklo većine nacija prekriveno je velom tame ili ih simbolišu polumitske figure, ali i tama i mitovi nude nacionalistima sredstva da naciju opisuju kao predmet poštovanja.

TO JE UMETNOST ? (Konstantin Brankuši vs Sjedinjene Države)

Jeste li ikada bili zbunjeni umetničkim delom koje nosi malo ili nimalo sličnosti sa svojim nazivom? Godine 1926. sasvim različit odnos između umetničkog dela i imenovanja njegove strukture doveo je do jednog od najznamenitijih sukoba između umetnosti i prava u istoriji. Bio je to slučaj Brankuši protiv SAD-a.

G.G.Markes: DANI U NEDELJI

U svetu je pomama petka sve raširenija. Reč je o stanju neprestanog ushićenja od trenutka kada se čovek ujutru probudi i seti se da je veliki dan konačno došao. Noć između petka i subote čini se pogodnom za sva preterivanja: neočekivane ljubavi, iluzije koje više nego drugih dana liče na stvarnost, snove bez budućnosti, sve ono, dakle, što  je cele nedelje odlagano u očekivanju noći u kojoj se sve odlučuje i sve razrešava.

SUPER ŽENA, NAJVEĆA PATRIJARHALNA MEDIJSKA PREVARA: ,,KAKO SAM LEPO UMORNA“

Medijska slika super žene je „pakovanje 3 u 1“, ona je istovremeno idealna majka, supruga i profesionalka.

Dubravka Ugrešić: LJUDI SU VELIKA NESREĆA

Nedavno mi je netko postavio pitanje koje trenutke u životu pamtim kao trenutke apsolutne sreće. Pitanje me porazilo. Riječ sreća ne postoji u mome vokabularu, a pitanje jesam li sretna nisam samoj sebi postavila već nekih tridesetak godina.

Enes Kišević: A MORE NE MORA

Izvori moraju izgraditi svoj put,
a more ne mora.

Duško Domanović: POSADI DRVO…

Čim postane elementarno svestan sebe i sveta, čovek bi trebalo da zasadi sopstveno drvo, kako bi, kad za to dođe vreme, imao gde da se obesi, a da mu niko ne zvoca.

Nenad Glišić: KO JE SVE BIO

bio je jedan potpuni ludak
željan pažnje

VOLITE SE, LJUDOŽDERI (25 GODINA OD SMRTI TOME BEBIĆA)

Tko je bio Toma Bebić? Bez imalo mistifikacije može se reći da je odgovor vrlo zamršen. Ako ga se uopće i može jednostavno formulirati.

Zoran Konstantinović: ŠTEFAN CVAJG – VELIKAN HUMANIZMA

Poslednja poruka koju je Štefan Cvajg uputio prijateljima pre nego što će se, 23. februara 1942. godine, po svojoj volji rastati sa životom svakako je jedno od najpotresnijih svedočanstava u istoriji nemačke književnosti i jedan od najrečitijih iskaza o onim teškim duševnim patnjama koje su razdirale malobrojnu duhovnu elitu među Nemcima koja je ostala verna humanističkim idealima.

M.Vaganci: SHE

Beše to pre jedno pola decenije, vraćala sam se se kući, tek nedugo sam radila na prvom ozbiljnom poslu. Zaposlila sam se u struci i moji su bili srećni, ja i ne baš.