Bilo koja tema da se pokrene, ljudi uglavnom pričaju o sebi. Ma koliko se trudili da ne pominju reč „ja”, svaka rečenica koju izgovaraju nosi u sebi nesvesnu ili svesnu, prikrivenu ili otvorenu poruku: slušajte šta „ja” mislim o tome i tome… (više…)
Arhiva za septembar, 2014
Arogancija političkog subjekta je oholost nemoći, koja se prezentuje kao moćna, oslanjajući se na iracionalnu i povodljivu masu – koja je podržava, interesne grupe – čije prohteve zadovoljava, ili na aparat gole sile – čija vrhuška fetiški poštuje hijerarhiju „moći“. (više…)
Gled’o sam vam metanije,
Kad varate Boga živa; (više…)
Zzzzzzzzzzzzzzzzzuuuuje kameree! I što je disalo, više ne diše, emisija počinje – markiz…deee –
SAD!
*Vaša Patetičnosti, oprostite meni, skrušenoj radnici javnog cerviksa, što vam radni dan, koji traje i po dvadeset sedam sa…
** Koma sedam! (više…)
Slobodan Sadžakov: LEONARD KOEN – ČOVEK POTREBAN SVETU
Posted: 21. septembra 2014. in NAJČITANIJE, SLOBODAN SADŽAKOV
Waiting for a miracle
Kada su krenuli prvi taktovi dobro poznate pesme na bini se pojavio vižljast, stariji čovek. U elegantnom odelu, dostojanstven, sa šeširom na glavi. Uputio se do gitariste, klekao ispred njega i prepoznatljivim baritonom zapevao ,,Dance me to your beauty with a burning violin…”. (više…)
Franc Kafka: KNJIGA MORA BITI SEKIRA ZA ZAMRZNUTO MORE U NAMA
Posted: 20. septembra 2014. in NAJČITANIJE
,,Mislim da moramo čitati samo one knjige koje nas grizu i ubadaju. Ako nas knjiga koju čitamo ne prodrma poput udarca u glavu, zašto bismo je onda uopšte čitali? (više…)
Ustajem u šest sati. Skidam pidžamu. Pijem kafu. Šminkam oči pokušavajući da se prisetim da li su juče bile na istom mestu. Nekad docrtam i treće oko, negde na sredini čela, te ga brišem vlažnom maramicom ostavljajući trag crvenila i krećem ponovo. (više…)
I dok živi na spratu iznad kojeg su svekrva ili tašta i radi u očevoj firmi, kukumavče za udobnim danima dok se igralo u pesku. Preduslov zdravog, odgovornog i nadasve slobodnog života, kao i života ispunjenog smislom, jeste da ne poverujemo u tu stalno ponavljanu laž. (više…)
Na samome početku ovoga napisa, moram priznati da me je oduševila činjenica da se ponovno čeka u redu za kino-ulaznice. (više…)
Obeležavanje stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata (1914-1918), do tada najvećeg ratnog okršaja u svetskoj istoriji, uveliko je u toku, te je odličan trenutak da se stručna javnost i običan puk podsete na pojedinosti koje su karakterisale ovaj rat koji je, kako su njegovi savremenici umeli da kažu, trebalo da okonča sve ratove. (više…)
Priča je osvojila prvu nagradu na konkursu ‘Broda priča’ 2013. godine.
Orao ne lovi muhe, ma ih vrag u nevolji ždere… Svjestan nepovrata slave masno plaćenog izmišljavača razornih slogana, prihvatio sam ponudu nad kojom bih nekoć bio samo nos začepio – s tim većim gađenjem što je bivši mi kolega iskoristio prigodu da me zalije kiblom gorka poniženja, godinama dolijevanom njegovim nepresušnim jalom. (više…)
Kad se pročulo da je Twitter popularna stvar, otišla sam i učlanila se. Nisam toliko aktivna, ali čitam šta ljudi tamo pišu i povremeno nešto napišem kad mi dune. Međutim, ako se dugo ne ode tamo, pa se onda ode i pročita onako đuture šta su ljudi pisali, dođe se do zaključka da je sve to nebulozno. (više…)
U bogatoj istoriji Ulcinja ne može se zaobići priča o crnim afričkim robovima, čiji se potomoci i danas mogu sresti u najjužnijem crnogorskom gradu. Doduše rijetko, jer kako su godine prolazile i vremena se mijenjala nestajali su polako i crnci i njihove porodice. (više…)
I počela je, dakle, jesen. U sred avgusta. A počinjala je pomalo jos od maja, pa juna, pa nekoliko dana u julu, presecala nas usred vrućine, selila nas za jednu noć iz afričke jare na obale severnih mora. Ali ovo sad, od pre dva dana, to je kontinentalna jesen, to su prvi požuteli listovi, miris hladnoće u kosi i na obrazima… (više…)
Kafkinim očima promatrati svijet, to je nešto čemu sam oduvijek težio ili bio prirodom natjeran. A onda se dogodilo da sam nenadano dobio poziv u Češku, u Prag, njegov grad i naravno da me je odmah počela kopkati zamisao: pokušati promatrati ga njegovim očima. (više…)
Evo jednog zgodnog mentalnog eksperimenta: probajmo da ne mislimo o (npr.) stiroporu jedan minut. Ništa drugo, samo da ne mislimo o stiroporu. Ubrzo ćemo shvatiti da je to nemoguće. Sve o čemu ćemo razmišljati u tih 60 sekundi biće stiropor, stiropor, stiropor, i kako da ne mislimo o toj beloj pufnastoj i penastoj stvari u koju pakuju tehničku robu i koju guraju u termoizolaciju. (više…)
Čistim svoj život, kroz prozor ormar stari
čistim svoj prostor od nepotrebnih stvari
Gdje li sam ih kupio?
Gdje sam ih sakupio?
(više…)
Nedavno je objavljena užasna vest: 83 odsto studenata Elektrotehničkog fakulteta, jednog od najboljih fakulteta u Srbiji, smatra da ne treba da potpišu obavezu kojom će se obavezati da neće varati tokom studija. Samo jedna stvar je od toga strašnija – na to niko nije reagovao. (više…)
Ako se iko pitao zašto je Nušić u svoje, a i u naše vreme bio onoliko popularan, treba da bar jednom poseti sastanak skupštine stanara svoje zgrade. U stvari, tek na takvim sastancima biće vam jasno koliko smo svi u krivu kada se pravimo da ne znamo kako je propala ideja o demokratiji, kako je nastao fašizam, i kako je moguće da ljudi u savremenim nazovi liberalnim društvima pristaju na to da budu špijunirani i nadgledani. (više…)
Što za mene postoji pomoću novca, što ja mogu platiti, tj. što novac može kupiti, to sam ja, sam posjednik novca. Kolika je snaga novca, tolika je moja snaga. Svojstva novca su moja – njegova posjednika – svojstva i suštinske snage. To što ja jesam i što mogu, nije, dakle, nikako određeno mojom individualnošću. Ja jesam ružan, ali mogu kupiti najljepšu ženu. Dakle, ja nisam ružan, jer je djelovanje ružnoće, njena odbojna snaga, uništena pomoću novca. (više…)
KLJUČNE KOSTI 