Mary Jane: UČINI DA SE NEŠTO DESI (Modiljani i Ahmatova)

Podovi natopljeni alkoholom i zvuci poezije mešali su se sa prigušenim kafanskim svetlom. Sedeo je sam, zavaljen u svoju svakodnevicu i siromaštvo, u društvu poznatog mirisa koji je dopirao iz poluprazne staklene čaše. Opijao ga je Pariz, dok je alkohol bio samo jedan od načina da ugasi žeđ i nahrani strast koju je osećao zamišljajući oči svojih žena. Recitovao je pijan, ali stihove nikada nije zaboravljao. Recitovao je i plakao, rukama čupajući kosu, raskopčavajući košulju i bacajući flekavi kafanski stolnjak na pod. Zvučao je kao bolna violina, tražeći idealne oči, pevajući gradskim ulicama u zoru, hvatajući se za već zgasle lanterne.

Igor Primorac: ETIKA I SEKS

Igor Primorac je naučni savetnik u Centru za primenjenu filozofiju i etiku na Univerzitetu u Melburnu. U knjizi Etika i seks, koju je 1997. godine objavio ugledni izdavač Rutledž, a nedavno u okviru edicije „Primenjena etika“ na srpskom jeziku Službeni glasnik, profesor Primorac iznosi tezu da seksualna perverzija kao takva i ne postoji, a ako postoji nešto što u nekom seksualnom činu zaslužuje moralnu osudu, onda je to posledica nekih vanseksualnih razloga, a ne seksualni čin koji se naziva perverzijom.

Jovana Lazić: NE DIRAJTE NAS, LUDI SMO! (MLADOST U SRBIJI I KAKO JE PROTRAĆITI)

Naš smak sveta je uspavana mladost u apsolutno vladajućem žanru – tragikomediji. Izgleda da su se za to naši roditelji borili na ulicama, prkoseći maskiranim policajcima, gađajući se parolama o demokratiji i slobodi, ljudskim pravima, pravu na zdrav razum.

Dragana Ranđelović: CITIRAJ I REĆI ĆU TI KO SI

Popularizacija društvene mreže Facebook donela je mnogobrojne prednosti i, kao što uvek i biva i nedostatke. Pored očevidnog oduzimanja vremena i trošenja snage na listanje tuđih profila, doprinela je i širenju posebne vrste kulturne obaveštenosti i citiranju iste.

Stefan Simić: GENERACIJAMA KOJE RASTU BEZ POEZIJE

Vama imena poput Tolstoja, Nerude, Jevtušenka neće značiti ništa.

Za Bulata Okudžavu mislićete da je neki manje poznati fudbaler, a za Moraviju da je eventualno osnivač neke kompanije.

Šaj Metju: ZAŠTO JE BORHES MRZEO FUDBAL?

„Fudbal je popularan“, primetio je Horhe Luis Borhes, „zato što je glupost popularna.“

Ivana Rogar: ŠTO ĆEMO S HEMINGWAYJEM?

U adolescentskoj dobi, pa i kasnije, mnogi od nas bili su podložni iluziji moralne veličine umjetnika. Ljudi su skloni misliti da su veliki pisci i umjetnici općenito bili prosvijetljeni, osviješteni, obdarenim posebnim uvidom u socijalno-etičke probleme i napose pitanja same ontologije.

Elizabet Kolbert: RAZMAŽENA DECA

Karolina Iskijerdo, antropološkinja sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu, provela je 2004. nekoliko meseci sa Matsigenkama, plemenom od oko dvanaest hiljada ljudi koji žive u peruanskoj Amazoniji. Matsigenke love majmune i papagaje, uzgajaju juku i banane i grade kuće sa krovovima od lišća posebnog palminog drveta, zvanog kapaši.

Tihana Smiljanić: MARIJA KIRI – S NAUKOM DO POSLEDNJEG DAHA

Marija Sklodovska-Kiri (Maria Skłodowska-Curie; 7. novembar 1867, Varšava – 4. jul 1934, Salanš, Francuska) poznata je fizičarka i hemičarka poljskog porekla, i prva žena koja se istakla u naučnom svetu.

Vojkan Trifunović: ACHTUNG! ACHTUNG!

Prema istraživanju javnog mnjenja uticajnog nemačkog lista „Spiegel“, gotovo dve trećine Nemaca veruje da nemačka kancelarka Angela Merkel ne radi dovoljno kako bi nemačku javnost upozorila na opasnost koja preti od azilanata i imigranata, dok 34% misli da Nemačka trpi posledice jačanja islamskih grupa i islamizacije.

Duško Domanović: BAJKA O JESENJINU

Pet dana nakon što ga je, onako ludog, divljeg i do dna sveta razgrlaćenog, Crni čovek pokosio s neke neukroćene, u decembru životom bremenite livade rjazanske, u Kamernom teatru Tairova održano je veče uspomena i prisećanja na mog zlatokosog druga Sergeja Jesenjina.

Max Frisch: SJEĆANJE NA BRECHTA

Kako sam ono, ubrzo nakon njegova povratka u Europu, prvi put vidio Brechta:  u malome, knjiga prepunom stanu Kurta Hirschfelda, dramaturga zürichškog kazališta, koji je ondje postavio tri praizvedbe Brechtovih komada na njemačkome jeziku.

Miloš Baković Jadžić: DEMAGOGIJA ALEKSANDRA VULINA

Pokret socijalista sa svojim frontmenom, aktualnim ministrom rada Aleksandrom Vulinom, već godinama u javnosti pokušava progurati imidž lijeve političke opcije. Međutim, kao ministar rada Aleksandar Vulin smanjio je plaće i mirovine, promijenio Zakon o radu na štetu srpskih radnika, srezao invalidnine, a osobama koje primaju socijalnu pomoć nametnuo je radnu obvezu. Premda se on sam deklarativno pozicionira kao ljevičar, Vulinova politika je bez ikakve sumnje neoliberalna.

Tomislav Mrčela: ,,ELITA“

U državi u kojoj su “elita” ljudi nesposobni da do diploma i titula stignu “redovnim putem” (školovanjem),  pa ih kupuju ili plagiraju (kradu) tuđe naučne radove, predsednik države i njegova porodica koji otvoreno ignorišu i krše Ustav i zakone, ministri koji traže “rupe u zakonu” da bi potkradali svoje birače i gurali pare poreskih obveznika u džepove svojih prijatelja i partijskih drugova (od kojih, naravno dobijaju procenat),

M. Orfelin: KAKO SAM PRVI PUT PROČITAO ,,CVEĆE ZLA“

Cveće zla pročitao sam prvi put 1979. godine. Bio sam još dete i bio sam bolestan, pa su me selili iz jedne bolnice u drugu. Danas bi me, verovatno, pustili da umrem. U krvi su mi se množila bela, a nestajala crvena zrnca. Lekari su mislili da to nije dobro. I tu je njihovo znanje prestajalo.

Duško Domanović: SEDAM STVARI KOJE NISTE ZNALI O SEDAM STVARI KOJE NISTE ZNALI

1. Sedam stvari koje niste znali je podvrsta novinskog članka iz oblasti takozvanog diazepam-novinarstva. Ovakvi tekstovi na čitaoca deluju opuštajuće, umirujuće i umrtvljujuće, omogućujući mu da zamišljen nad sedam stvari koje nije znao potpuno zaboravi na sedam stotina sedamdeset sedam stvari koje bi svakodnevno morao da sazna, a koje saznati ne sme, kako bi novine koje pišu o sedam stvari koje niste znali mogle i dalje neometano da izlaze.

Džoni Štulić: KRIVO SRASTANJE

Budnosti nikad dosta gospođice od tri pedlja
Na krivinama zadnji vagoni luđački tresu

Nikola Mićković: KONGRES BUDALA

Nemа budаle kojа znа dа je budаlа, jer dа znа ne bio budаlа. Nije lаko rаzumeti budаlu, pošto su budаle zа rаzumevаnje budаlа odredile isključivo budаle.

Vladimir Marović: ZLO ,,OBIČNOG“ ČOVEKA

(Hannah Arendt ft Leonard Cohen VS Adolf Eichmann ft Banalnost Zla)

Glasovita politička filozofkinja, Hana Arent, u svetu intelektualnih pregnuća na mnogovrsne načine je skrenula pažnju na sebe. Bila je poznata kao izuzetni poznavalac i ogolitelj korena totalitarizma, istraživač uticaja istine i laži u politici, potom odnosa autoriteta i slobode, kritičar nasilja, tumač revolucionarnih procesa.

Dragojla Sam: ,,A DOBRO, KADA ĆEŠ TI VEĆ JEDNOM RAĐATI TU DECU?“

Pre neki dan šetam ja Detelinarom i pričam sa tatom. Uglavnom kad izletim tako noću da „provetrim glavu“ napravim nekoliko krugova oko zgrade, a ponekad, kao ovaj put, zađem i malo dublje u detelinarske ulice, oko pruge, gde su na kućama uveliko već počeli da rade dimnjaci.

Oldos Haksli: MOŽDA JE OVAJ SVET PAKAO NEKE DRUGE PLANETE

Svet je bio isuviše zabrinut zbog Kenedijevog ubistva 22. novembra da bi primetio odlazak dvojice pisaca sa druge strane Atlantika: K. S. Luisa i Oldosa Hakslija. Pedeset godina kasnije, Luisu se danas odaje počast otkrivanjem spomen ploče u Pesničkon kutku Vestminsterske opatije. Fanfare za Hakslija su daleko tiše.