Slobodan Sadžakov: MURAL PO MURAL….SREDNJI VEK

Posted: 13. januara 2021. in OSSA IRREGULARIA, SLOBODAN SADŽAKOV
Oznake:, , ,
MURAL PO MURAL... SREDNJI VEK

Nije dovoljno promoterima pravoslavne teokratije uvođenje veronauke u državne škole, ni to što oficiri Vojske ponizno kleče pred sveštenicima. Ni to što im država izdašno obezbeđuje brojne prinadležnosti, isplaćuje penzije sveštenicima, plate takozvanim veroučiteljima i vojnim kapelanima. Nije im dovoljno što su izuzeti od plaćanja poreza i PDV-a, što im u nedogled pristižu donacije od strane države (dok zdravstveni i obrazovni sistem izdišu!), posebno one za izgradnju hrama Svetog Save, te finansijske ,,jame bez dna“ i simbola srpske grandomanije. 

Nije dovoljno zastarevanje (i ostali sumnjivi ishodi) sudskih sporova u kojima su glavni akteri bili njihovi sveštenici optuženi za pedofiliju, seksualno uznemiravanje, silovanje… 

Nisu dovoljne ,,školske“ i ,,gradske“ slave, ni to što, u neprekinutom nizu, predsednici (nominalno sekularne) države i drugi predstavnici vlasti unose badnjake i slave Božić unutar državnih instititucija, kršeći na taj način ustav (čl. 11). Nije dovoljno ni to što se predstavnici vlasti u Srbiji i Crnoj Gori presamićuju pred sveštenicima i ljube im ruke, ne shvatajući da dok obavljaju svoje funkcije nisu privatna lica već reprezenti svih građana (u toj istoj nominalno sekularnoj državi).

Nije dovoljno ni to što se na Bogoslovskom fakultetu (koji se, inače, sasvim neprimereno, nalazi u okrilju državnog univerziteta), a u potpunoj suprotnosti sa ,,Zakonom o visokoškolskom obrazovanju“ i ,,Zakonom o radu“, kao uslov za zapošljavanje i napredovanje profesora i asistenata traži blagoslov od strane organa SPC. 

Ne zadovoljava ih ni mogućnost političkog delovanja sveštenika, nezamisliva u modernom svetu, ni to što se predstavnici vlasti (u nominalno sekularnoj državi) konsultuju sa verskim vođama oko političkih pitanja.

Nije im, napokon, bio dovoljan ni ,,posebni tretman“ nakon izbijanja korone, kada su svojim nerazumnim postupcima dodatno ruinirali već ionako katastrofalnu zdravstvenu situaciju, zasluživši da se zbog toga nađu u zatvoru.

Ništa od toga im očigledno nije dovoljno u realizaciji namere da srpsko i crnogorsko društvo vrate u srednji vek kao svoj ideal i ,,prirodno stanište“. Treba, dakle, otići korak dalje u tom naporu, pa su na red došli i ulični zidovi, na kojima masovno osviću murali u brojnim gradovima Srbije i Crne Gore. Slavodobitno se objavljuju vesti o mestima čije fasade sada ponosno krase uradci novog trenda pravoslavnog ,,zidnog slikarstva“. Zrenjanin, Beograd, Vrbas, Kula, Odžaci, Vršac, Šabac, Kolašin, Pljevlja… Za očekivati je da će se muralomaniji pridružiti i trenutno okasneli gradovi kako bi i oni podarili svojim sredinama ,,veru“ i ,,duhovnost“. 

Šta je problem sa navedenim muralima? Murali se pojavljuju u okviru javnog prostora. Javni prostor pripada svim građanima. Ti građani, po prirodi stvari, imaju različita shvatanja, svetonazore, ideale, ukuse, političke stavove, verska ubeđenja… Građansko društvo je, naprosto, takvo. Upravo zbog pomenutih različitosti, javni prostor mora predstavljati, u onom bitnom, nešto neutralno i ,,sterilno“, kako se ne bi favorizovali jedni, a narušavala prava drugih. Realizatori muralomanije očigledno nisu u stanju doći do tako ,,suptilnih“ spoznaja koje sačinjavaju srž civilizovanog i tolerantnog života. Upravo zato jer su u permanentnom sukobu sa modernim vremenom. Njihova ,,pamet“ je nepopravljivo srednjovekovnog tipa, što su još jednom demonstrirali i preko pojave murala, bahato nastupajući u javnom prostoru. Iskazujući, uz to, naravno, i čuđenje kako njihove rukotvorine mogu nekome smetati. Zar nismo svi Srbi pravoslavci? Pa, eto, nećete verovati, neki nisu.Ta anahrona i agresivna pozicija suštinski isključuje postojanje i prava svih koji ne misle kao oni. Ne može se, iz obzora njihove nezajažljivosti da uzurpiraju svaki ,,pedalj“ društva, uvažiti činjenica da postoje i ljudi drugačijih shvatanja, pripadnici drugih nacija i vera, kao i ateisti, koji sa njima ne dele iste vrednosti. To što radimo je u redu jer mi to radimo, nešto je dobro i lepo zato što mi kažemo da je to dobro i lepo… Neobaziranje na druge ljude jedna je od ključnih karakteristika primitivaca, poput onih koji odvrću muziku ,,do daske“, smatrajući da se to, svakako, mora svideti celom komšiluku. Ili im to, u ,,davanju oduška“ sebi, naprosto, nije ni bitno.

Uzmimo, recimo, primer da je neko, po identičnom rezonu pravoslavnih muralofila, na zidu naslikao Tita, Papu, muftiju Zukorlića, Boža Vreća, Paju Patka, šta god, jer baš to njemu nešto znači, lepo mu je i misli da to tako treba. Dakle, na pravoslavnim muralima se ne nalaze ,,cveće i drveće“, već nametljivi ideološki obrasci koje njihovi tvorci smatraju ,,neospornim vrednostima“ i nameću ih svima, prisvajajući javni prostor.

Pored svega spornog, na primeru pravoslavne muralomanije vidi se i dodatna simbioza crkve i države, odnosno privilegije koje ima jedna verska organizacija. Naime, dok se obični street art umetnici ili oni koji, naprosto, žele napisati nešto na zidu (bila to ljubavna poruka ili ime omiljenog kluba), osvrću i plaše dok ispisuju svoje ,,objave svetu“, kako ne bi bili uhapšeni zbog uništavanja javnih dobara, kreatori pravoslavnih murala čine to sasvim relaksirano znajući da im se ništa loše neće dogoditi. Oni bezbrižno plasiraju svoju ,,estetiku“ jer su pod zaštitom države. Negde su i ekspresno dobili dozvole ,,nadležnih“ (kao što je to slučaj u Subotici), negde je sve urađeno ,,spontano“, bez ikakve dozvole. Kad nema murala tu su ogromne cirade, kao što je ona u Nikšiću, okačena na stambenoj zgradi (koja još nije uklonjena i pored rešenja komunalne policije i protesta stanara).

Ko su, napokon, ljudi čiji se likovi nalaze na muralima? Za sada, to su patrijarsi Pavle i Irinej i mitropolit Amfilohije. Oni su izabrani kao najbolji reprezenti vrednosnog sistema i doživljaja vere pravoslavnih teokrata, kao njihovi neosporni ,,svetionici“. Da su bolje upoznati sa biografijama pomenutih mural-modela i da išta znaju vrednovati, shvatili bi da su zidove naših gradova ,,uskrasili“ mračnim trgovcima ljudskim sudbinama ,,na veliko i malo“, ,,velemajstorima“ zloupotrebe vere i aktivnim učesnicima  nacionalističkog projekta koji je na ove prostore doneo jezive progone, bedu i zločine. Oni to, naprosto, ne žele da znaju. Prema svecu i mural!

Svako odstupanje od sekularizacijskih tekovina (koje sačinjavaju sadržaj i srpskog i crnogorskog ustava) predstavlja neku vrstu verskog fundamentalizma, koji je u našem slučaju već uzeo nepodnošljive razmere. Murali kao vizuelni znak naše društvene posunovraćenosti i udaljenosti od civilizovanog života dodatno potvđuju činjenicu da je na delu eskalacija pravoslavnog fundamentalizma. Zato ih treba što pre ukloniti!

Preneto sa portala Akuzativ. com


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s