Milan Kangrga: ŠVERCERI VLASTITOG ŽIVOTA

Plemenski čovjek je naivno, fino zaštićen od svake odgovornosti jer je odgovoran samo hrvatstvu ili srpstvu. Znači, ako ubije drugoga

PSIHOLOŠKI PROFIL INTELEKTUALCA U SRBIJI

Još početkom devedesetih u vreme uzdizanja jednog novog režima i u vremenu kada su mnoge vrednosti prethodno postojećeg društvenog sistema uništene, ljudi su se pitali šta je sa intelektualcima, a posebno profesorima univerziteta? Gde su oni i zašto ne podignu glas protiv novonastalog stanja?

Milan Kangrga: NACIONALIST JE PRIMITIVNA I NEZRELA OSOBA

Patriotizam je – usprkos tome što „lijepo zvuči“ na prvi pogled – ipak jedna bitno egocentrična pozicija. Zašto? Upravo zato što već u njegovu pojmu (bitnom određenju!) leži nepoštovanje čovjeka kao čovjeka, pa se poput nacionalizma svodi na puku biologijsku (da ne kažemo „zoologijsku“!) osnovu i bitnu orijentaciju.

Nacionalist i nacionalizam (pa kao što vidimo i patriotizam) ostaju i zastaju u predvorju ili na pragu povijesnog i ljudskoga, pa u sebi ne sadrže nikakvih istinskih humanih vrijednosti, nego su naprotiv antipod ljudskoga.

Ante Tomić: GDE JE NESTALO ONO DOBA DIVOVA ?

Prošli mjesec u Crnoj Gori jedan mi čovjek reče: “U nedjelju se igrao derbi naše nogometne lige, Budućnost – Sutjeska.” Ja sam na to samo zamišljeno i s uvažavanjem kimnuo, jer znate kako su Crnogorci osjetljivi, sve im moraš odobravati, dijelom i stoga jer imaju običaj držati napunjenu i valjano očišćenu i nauljenu kratku cijev u pretincu za rukavice,

LJUBAV U DOBA FIKSNIH TELEFONA

Pošto sam sinoć bila potpuno izgubljena sa dva, u tom trenutku, neupotrebljiva telefona, usred Beograda odsečena od sveta, ko da mi neko obe noge polomio, ruke prebio i jezik odsekao, istraumirala se, istresirala, rešavala da se ubijem samo nisam znala kako, danas ceo dan razmišljah, kako smo, bre, živeli bez mobilnih telefona, družili se, ljubavisali, spašavali iz nepredviđenih, smrtno opasnih situacija kakvom se meni činila sinoć moja…

Goran Dobrilović: PLAVA PTICA

U potrazi za Blagom u srebrnom jezeru prepešačili smo Breg svetlosti, prošli Kroz pustinju i prašumu, usput izbegavajući sve zamke koje su pred nas stavljali Lovci vukova, Sin lovca na medvede, Sibirski lovac, Osvetnik prašume. Nije bilo preporučljivo predugo zadržavanje U dolini smrti, a posebno brzo kroz nju je prolazio Karavan za Oregon, putujući Tamo daleko, preko reke.

SUPER ŽENA, NAJVEĆA PATRIJARHALNA MEDIJSKA PREVARA: ,,KAKO SAM LEPO UMORNA“

Medijska slika super žene je „pakovanje 3 u 1“, ona je istovremeno idealna majka, supruga i profesionalka.

Dubravka Ugrešić: LJUDI SU VELIKA NESREĆA

Nedavno mi je netko postavio pitanje koje trenutke u životu pamtim kao trenutke apsolutne sreće. Pitanje me porazilo. Riječ sreća ne postoji u mome vokabularu, a pitanje jesam li sretna nisam samoj sebi postavila već nekih tridesetak godina.

Boris Buden: SVIJET SE RASPADA KAO SFRJ

Njegovi radovi, ali i javni istupi, nikad ne prolaze bez velike pažnje javnosti.

Nebojša Milenković: PSIHOLOŠKI PROFIL MOBERA (IZA SVAKE PREPOTENCIJE UVEK SE KRIJE NEKA IMPOTENCIJA)

Moberi su, u suštini, osobe koje vlastite frustracije i negativan stav prema sopstvenom životu pokušavaju da kompenzuju verbalnom, psihološkom a ne retko i fizičkom agresijom, koju ispoljavaju prema onima koji imaju nešto za šta su sami uskraćeni ─ uglavnom u domenu privatnog života kao što su: sređen život, sretan brak, stabilna porodica, ugled u društvu…

Aleksis Cipras: SREĆNI BANKARI I NESREĆNA DRUŠTVA

Jasno ćemo reći: generalizovani evropski model nije stvoren kako bi se Grčka spasla, nego kako bi se uništila. Evropska je budućnost već isplanirana i predviđa srećne bankare i nesrećna društva.

Alen Badju: KAPITALIZAM JE BOLEST ČOVEČANSTVA

Današnje zlo nije očigledno jer ga prikrivaju prividne draži kapitalizma. U nekim okvirima zlo je jasno uočljivo – postoje masakri, siromašnim zemljama otimaju sirovine, a za naftu se vode žestoki ratovi.

Vladimir Marović: NA ZIDU SENKE NAŠIH GODINA (SEĆANJE NA MILANA MLADENOVIĆA)

Punih dvadeset godina dečak iz vode poklanja svoj prvi i poslednji dan našim sećanjima.

Branko Ćopić: ZBOGOM LIJEPI I STRAŠNI ŽIVOTE !

Iza izložbenih vitrina i reklama na ulazu u hodnik zgrade sa brojem 23 u ulici Kralja Milana u Beogradu, smeštene su, sa ulice nevidljive, spomen ploče najpopularnije srpske pesnikinje i najčitanijeg pisca druge polovine 20. veka Desanke Maksimović i Branka Ćopića.

Slobodan Sadžakov: ,,OVAJ VIDEO ĆE VAS SIGURNO RASPLAKATI“ ( ili: NEK KRENU SUZE KAD MEDIJI KAŽU)

U ponudi medijskih sadržaja zapatila se pojava video snimaka obično naslovljenih sa ,,Ovaj video će vas sigurno rasplakati“. Ili u veselijoj varijanti – ,,sigurno nasmejati“.

Bekim Fehmiu: Zoran Radmilović je bio Čovek !

,,Veče. Sedim u bifeu Ateljea 212. Ušao je kolega Zoran Radmilović, gladeći svoje guste brkove.

Pol Verhege: NEOLIBERALIZAM IZVLAČI NAJGORE IZ NAS

Skloni smo da doživljavamo svoje identitete kao stabilne i odvojene od spoljašnjih sila. Ali nakon desetljeća istraživanja i prakse, postao sam ubijeđen da ekonomske promjene utiču ne samo na naše vrijednosti već i na ličnosti.

Vladimir Arsenijević: MOMO KAPOR JE BIO SOCIOPAT

Godine 1995, kad je moja prva knjiga „U potpalublju“ dobila Ninovu nagradu za roman godine i postala instant bestseler, i dalje sam, kao i ranije, radio kao turistički vodič u jednoj beogradskoj turističkoj agenciji.

Slobodan Sadžakov: LEONARD KOEN – ČOVEK POTREBAN SVETU

Waiting for a miracle

Kada su krenuli prvi taktovi dobro poznate pesme na bini se pojavio vižljast, stariji čovek. U elegantnom odelu, dostojanstven, sa šeširom na glavi. Uputio se do gitariste, klekao ispred njega i prepoznatljivim baritonom zapevao ,,Dance me to your beauty with a burning violin…”.

Franc Kafka: KNJIGA MORA BITI SEKIRA ZA ZAMRZNUTO MORE U NAMA

,,Mislim da moramo čitati samo one knjige koje nas grizu i ubadaju. Ako nas knjiga koju čitamo ne prodrma poput udarca u glavu, zašto bismo je onda uopšte čitali?

POSLEDNJI CRNOGORSKI CRNAC

U bo­ga­toj isto­ri­ji Ul­ci­nja ne mo­že se za­o­bi­ći pri­ča o cr­nim afrič­kim ro­bo­vi­ma, či­ji se po­to­mo­ci i da­nas mo­gu sre­sti u naj­ju­žni­jem cr­no­gor­skom gra­du. Do­du­še ri­jet­ko, jer ka­ko su go­di­ne pro­la­zi­le i vre­me­na se mi­je­nja­la ne­sta­ja­li su po­la­ko i crn­ci i nji­ho­ve po­ro­di­ce.

Aleksej Kišjuhas: MISLI NEGATIVNO!

Evo jednog zgodnog mentalnog eksperimenta: probajmo da ne mislimo o (npr.) stiroporu jedan minut. Ništa drugo, samo da ne mislimo o stiroporu.  Ubrzo ćemo shvatiti da je to nemoguće. Sve o čemu ćemo razmišljati u tih 60 sekundi biće stiropor, stiropor, stiropor, i kako da ne mislimo o toj beloj pufnastoj i penastoj stvari u koju pakuju tehničku robu i koju guraju u termoizolaciju.  

Arsen Dedić: ČISTIM SVOJ ŽIVOT

Čistim svoj život, kroz prozor ormar stari
čistim svoj prostor od nepotrebnih stvari

Gdje li sam ih kupio?
Gdje sam ih sakupio?

Erih From: PRAZNE PRIČE

                      

 

Jednu od prepreka koje smetaju da se nauči umeće postojanja čini i prepuštanje praznim, trivijalnim razgovorima. Šta to znači trivijalno? Doslovno – opštepristupačno (od latinskog tri-via = tačka gdje se susreću tri puta); obično označava plitkoću, izlizanost, nedostatak sposobnosti ili moralnih kvaliteta. Trivijalno bi se takođe moglo odrediti kao stav koji se dotiče samo površine pojava, a ne uzroka, niti dubljih slojeva; stav koji ne pravi razliku između onog što je suštinsko i onog što nije, ili koji se odlikuje sklonošću da obrne ovo dvoje.