Obeležavanje stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata (1914-1918), do tada najvećeg ratnog okršaja u svetskoj istoriji, uveliko je u toku, te je odličan trenutak da se stručna javnost i običan puk podsete na pojedinosti koje su karakterisale ovaj rat koji je, kako su njegovi savremenici umeli da kažu, trebalo da okonča sve ratove. Stoga ne iznenađuje ogromno interesovanje koje vlada kako u našoj, ali i inostranoj, javnosti povodom različitih tema i teza koje se pojavljuju u prethodnih nekoliko meseci. Na Zapadu, pre svega Nemačkoj, dominiraju revizionistička tumačenja u nameri da se pobiju zaključci koje je svojevremo istoričar Franc Fišer maestralno postavio u svom „Savezu elita“, a koja stoje u vezi sa skidanjem odgovornosti sa Nemačke i Austrougarske kao glavnih krivaca za početak Velikog rata. Sa ove strane Drine, na domaćem terenu, uglavnom se pojavljuju tekstovi, napisi i publikacije koje se bave Sarajevskim atentatom i likom nesrećnog Gavrila Principa, neretko prikazivanog podjednako kao arhetip žrtve i heroja ili teroriste. Sa akcentom na njegovoj žrtvi i herojstvu. Svojevrstan kult Principa, gde on postaje nešto poput novovekovnog Miloša Obilića koji bira smrt umesto carstva ovozemaljskog, je posebno dominantan za sajtove, novine i forume desničarske provinijencije. Nekako se zaboravlja da je Mlada Bosna, organizacija kojoj je Gavrilo pripadao, sastavljena od pripadnika sva tri naroda koja su živela u Bosni i Hercegovini, koja je pored ostalog, težila kulturnom ujedinjenju Jugoslovena i stvaranju jedne jugoslovenske države. Sam Princip je u toku istrage i suđenja u više navrata govorio o pitanju jugoslovenstva, pa tako na saslušanju izjavljuje:
“Ja sam nacionalista Jugosloven i težim za ujedinjenjem svih Jugoslovena u koju bilo državnu formu, i da se oslobode Austrije”.
Pored jugoslovenskog karaktera mladobosanaca, u poslednje vreme se prenebegava i revolucionarni sentiment, koji je bio vrlo prisutan u njihovim idejama. Sastavljena mahom od srednjoškolaca i studenata, pripadnika sva tri entiteta, ona je bila mesto preplitanja različitih uticaja, ali najtvrdokorniji među njima su baštinili vrlo napredne stavove, koji su se kretali od uklanjanja konzervativizma i primitivizma pa sve do propovedanja jednakosti i emancipacije žena.
Kada je reč o socijalističkim i revolucionarnim idejama one prodiru na ove prostore nakon Revolucije 1848. godine. Prvobitne ideje tog doba su bile mešavina ideja francuske revolucije iz 1789. godine i novih socijalnih teorija koje su nastale u Francuskoj tokom prve polovine XIX veka. Uporedo sa francuskim, dolazi i do širenja socijalističkih ideja u obliku ruskog narodnjaštva, pre svih Černiševskog i Bakunjina. Upravo je Bakunjin svojim neobuzdanim radikalnim duhom, uvek spreman za pobunu, inspirisao mnoge mlade socijaliste u Srbiji i regionu. Taj uticaj se osetio i među tzv. naprednom omladinom i u Bosni i Hercegovini. Posebno se prisustvo revolucionarnih ideja može pratiti nakon ustanka u Hercegovini 1875. godine.
Svi ovi uticaji doprineli su da mladobosanci razviju interesovanje za socijalne teorije i različite metode borbe, uključujući i direktnu akciju. O njihovoj revolucionarnosti svedoči i izjava Čabrinovića, jednog od atentatora, data na saslušanju, kojom prilikom je izjavio:
„Ja sam, naime, pristalica radikalno-anarhističke ideje koja smjera na to da današnji sistem uništi terorizmom, kako bi umjesto njega uvela liberalni sistem (…) Ja sam se u ovom duhu izgradio čitanjem socijalističkih i anarhističkih spisa i mogu reći da sam pročitao bezmalo svu literaturu ove vrste koju sam mogao da dobijem na srpskohrvatskom jeziku.“
Da Čabrinović nije usamljen u čitanju „bezmalo sve literature ove vrste“ svedoči i podatak da je Gavrilo Princip noć pre atentata proveo čitajući jedan Kropotkinov rad o tome „šta možemo da učinimo u slučaju jedne svetske socijalne revolucije“. Gavrilo je „bio ubeđen da je mogućno“ nešto uraditi.
Jedan od glavnih mladobosanskih inspiratora, Vladimir Gaćinović je prošao razvojni put od isključivog srpskog nacionaliste, preko „garibaldinca“ do levog socijaliste-revolucionara. Svoju privrženost socijalno-revolucionarnim idejama potvrdio je tokom studiranja u Švajcarskoj gde je uspostavio prve direktne veze sa ruskim revolucionarima koji su tu živeli. Tako je Gaćinović došao u dodir sa nekim od vodećih ljudi ruske Socijaldemokratske partije, kasnije se upoznao i sa Trockim, koji ga naziva „svojim mladim prijateljem“, ali podjednako se interesovao i za anarhističku literaturu i autore. Tako je prevodio dela Bakunjina (Revolucionarni katehizis, Ruskim studentima) i Kropotkina (predgovor knjizi Zapisi revolucionara). O samom Bakunjinu je napisao: „Mihailo Bakunjin zato ostaje najveća, najstrasnija i najimpresivnija ličnost tih pokreta, živi spomenik energije i sile…“. Premda uticaj Gaćinovića na mladobosance prestaje 1912. godine, nesumnjivo da ih je svojim prevodima i zapisima inspirisao.
Kada je reč o samom atentatu na Austrougarskog prestolonaslednika, taj čin predstavlja samo jedan u nizu politički motivisanih atentata koji su bili vrlo česta pojava u decenijama koje su mu prethodile. Propaganda delom je postala naročito popularna među revolucionarima različitog porekla u drugoj polovini XIX veka. Polazeći od shvatanja da je vladar glava jednog sistema, i da će njegovim ubistvom sistem ostati obezglavljen, desetine revolucionara su (neki od njih doslovce prihvativši Kropotkinove reči da “naša akcija mora biti permanenta revolucija, rečima, pamfletima, bodežom, puškom, dinamitom…”) uzevši u ruke bodež, bombu ili kakvo drugo oružje krenuli u obračun sa sistemom. Inficirani virusom direktne akcije mladobosanci posežu za istim metodama koje su njihovi prethodnici upražnjavali, ali ovog puta sa mnogo dalekosežnijim posledicama. Ali to je cena revolucionarnog zanosa.
Kako bilo, stogodišnjica Sarajevskog atentata se obeležava u uzavreloj atmosferi, kako to obično biva kada je reč o jednom takvom događaju, ali i u skladu sa ovdašnjim mentalitetom. Dok se Principove sene šetaju dvorovima i plaše bečku gospodu, dok se lome koplja da li je bio terorista ili heroj, Srbin ili Jugosloven, atmosfera na Balkanu je u nekim trenucima slična onoj koja se osećala na ovim prostorima u leto 1914. godine i to po ko zna koji put.
KLJUČNE KOSTI 